Реално, није ни потребна реч за филмски наставак у којем се не приказује радња која следи, већ радња која је претходила. Стоундар лепо примећује да наш језик не подноси баш најбоље енглеску филозофију творбе речи, а лично не видим шта је горе, да ли да је опонашамо, или да лупамо главу и измишљамо нову реч за нешто што нам уопште не треба, него смо видели да и други имају, па као, ајде, да и ми коња за трку имамо.
Филмски наставак је филмски наставак, сасвим небитно у каквом је хронолошком односу према делу који му је претходио и да ли уопште прати радњу претходника. У недостатку инспирације холивудске филмске индустрије, све су популарнији наставци филмова у којима се заправо описује радња која им је претходила, а једнако неинспиративно је створен и посебан термин за такав тип наставака, као, имамо сиквел тотално непрозирне етимологије, и имамо при такође непрозирне етимологије, али смо научени да га стављамо на нешто што је било пре, па тако ово одједном није више сиквел него – приквел.
Моје мишљење: реч игнорисати, као да не постоји. Ако мора (нпр. чланак на Вики) оставити у оригиналу и објаснити шта је. Иначе користити реч наставак, а, опет ако мора, описно објаснити о каквом је наставку реч.
