Šta je vama, pa to i te kako postoji kod nas. Užičani redovno ostavljaju svoje ključeve od kuće tu negde oko vrata, najčešće ispod otirača, u saksije od cveća koje stoji sa spoljne strane prozorskog simsa kraj ulaznih vrata, ili u neku od čitavoga asortimana svih mogućih cipela, klompi, papuča, patika ili čizama za sve generacije ukućana, a koji se drži upravo i isključivo ispred ulaznih vrata ispred svake užičke kuće.
Moj deda je, sećam se, kad sam bio mali, svoj ključ od kuće jedno vreme ostavljao na tablu na kojoj piše adresa kuće, pošto su te stare table tada bile drvene i imale su sasvim dovoljnu širinu taman za ostavljanje ključa.
Tako smo mi mogli, kada smo išli k njemu, uvek da uđemo, i onda kada se on slučajno ne bi zadesio doma.
Taj "ključodrž" je u našoj kulturi standardna stvar — ako ti neko iznenada dolazi u posetu, a ti slučajno nisi kod kuće nego negde okupiran poslom u gradu, samo javiš prvoj komšinki gde ti stoji ključ ("videćeš, u staroj crvenoj saksiji levo od vrata, znaš gde je…" ili "nađi ključ u onoj crnoj Mišovoj cipeli skroz desno, tamo u ćošku…"), i ona lepo primi goste i pusti ih u kuću, i bude sa njima dok se ti ne vratiš.