Српски језички атеље > Семантика и етимологија

Круг или кружница

(1/12) > >>

VPF:
Издвојено одавде.
Немам ништа да додам о заокругљивању, али пошто је на теми споменута реч кружница, није згорег напоменути да бар у математици њу сматрамо сувишним и застарелим бохемизмом.

Та линија кружног облика се код нас зове просто круг. Затворена равна површ омеђена том линијом, која се у хрватској математици зове круг, у нашој се зове кружна површ.

J o e:
О томе је нашироко причано на В. (мрзи ме сад да тражим).

Нисам сигуран да је то терминолошко решење до краја изводљиво. По томе никако не бисмо имали површину круга. Има и она емисија Квадратура круга. Која је сврха да се ограничи значење једне речи ако је сви користе у другом значењу?

VPF:
Samo kažem kako se reč koristi u matematici - ne "neko je propisao da bi trebalo da se ovako koristi", nego je stvarno to ustaljeno značenje, u naučnim radovima i udžbenicima. Kao što ugao, ravan, tačka imaju uža, konkretnija značenja u geometriji nego u svakodnevnom govoru, tako ima i krug.

"Površina kruga" uzima reč u širem značenju figure ili oblika a ne skupa tačaka u ravni. (Kao "obim kvadrata".) Kad govorimo o krugu strogo kao skupu tačaka, to može biti samo skup tačaka na jednakoj udaljenosti od centra, ne i skup tačaka u unutrašnjosti.

Svakodnevno značenje kruga je starije od strogog geometrijskog i nema razloga da u svakodnevnom govoru sužavamo tu reč na njeno stručno značenje, naprotiv. Ali to samo znači da je kružnica u svakodnevnom govoru dvostruko nepotrebna.

Бруни:
Сасвим је нормално да у наукама неке речи попримају ужа значења, док у свакодневном говору она их немају. Мислим да је исти фазон са смером и правцем. У физици, те две речи имају различита значења, али у свакодневном говору сасвим је свеједно шта ћете рећи. Идем у смеру центра града, или идем у правцу центра града… Свеједно.

Belopoljanski:

--- Цитат: VPF у 30. 10. 2011. у 13.06 ---Немам ништа да додам о заокругљивању, али пошто је на теми споменута реч кружница, није згорег напоменути да бар у математици њу сматрамо сувишним и застарелим бохемизмом.

Та линија кружног облика се код нас зове просто круг. Затворена равна површ омеђена том линијом, која се у хрватској математици зове круг, у нашој се зове кружна површ.

--- Крај цитата ---

Ово баш и није тачно, тј. део где се говори како је код нас поменута терминологија застарела.

Код нас се активно, од основне школе до техничких и математичког факултета, користе термини кружница за линију и круг за геометријско тело (тј. „геометријско место у равни чије су тачке мање или једнако полупречнику удаљене од центра“ или како већ беше).

Од алтернативне терминологије, чуо сам једино за кружну линију уместо кружнице. Не спорим постојање терминологије коју си представио, само кажем да за њу нисам чуо и оспоравам да је она у математичкој терминологији на нашем језику преовлађујућа. Бар не током школовања – о терминологији академских кругова не могу да дам суд.

Додатак: За оно прецртано: лажем. Чуо сам је и користио ју је проф. Лучић са Математичког, али не могу да се сетим да сам је чуо и код других.


--- Цитат: J o e у 30. 10. 2011. у 13.47 ---Нисам сигуран да је то терминолошко решење до краја изводљиво. По томе никако не бисмо имали површину круга. Има и она емисија Квадратура круга. Која је сврха да се ограничи значење једне речи ако је сви користе у другом значењу?

--- Крај цитата ---

Када је у питању израз квадратура круга (назив старогрчког математичког проблема), ту се управо мисли на квадрат и круг као тела, не на линије њиховог обима, тако да се и тај израз уклапа у значења која су нам свима позната. Мислим да се ВПФ залетео када је дао ону оцену о застарелости једне терминологије и степена употребљавања друге.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница