Српски језички атеље > Семантика и етимологија

„Сиромашни (ништи) духом“ — шта значи тај израз?

(1/7) > >>

Belopoljanski:
Које је значење израза „бити сиромашан духом“ у Блаженствима (Мт. 5:3)?

У црксл. тексту то је „ништи духом“. Бити сиромашан духом делује као мана, као недостатак личног квалитета, као када би се рекло да је неко сиромашан памећу, или да је слабе воље, или лабилног карактера и сл. Сва остала блаженства имају смисла и описују личне квалитете или незавидну ситуацију у коју је неко незаслужено упао: „гладни и жедни правде“, „кротки“, „милостиви“, „они који плачу“, „миротворци“ итд. Сви су они блажени и добиће награду за своје квалитете и утеху за своју патњу. Једни ће „Бога видети“, дрући ће се утешити, трећи ће бити постављени над многима итд. Међутим, први међу њима су „сиромашни духом“, „ништи духом“ и за такве је обећана највећа награда јер је речено да ће царство небеско бити њихово.

Шта тај израз уопште значи, шта значи бити „сиромашан духом“ и по чему је то уопште неки нарочит квалитет?  :-/

Бруни:
Mislim da je moderna verzija toga ono Borino: Kako je lepo biti glup. Glup čovek ne zna mnoge stvari što ga ponekad čini zapravo srećnijim od pametnih.

Kao vera siromašnih i neobrazovanih, hrišćanstvo upravo taj sloj ističe iznad svih (Hrista su sledili siromašni i ubogi, a on je najurio bogataše iz hrama, npr.). tj. što si siromašniji, to si čistijeg srca, pa ćeš pre stići u Raj.

Tako ja shvatam.

Belopoljanski:
Занима ме да ли је то траљаво преведена нека страна фраза, па је „сиромашан духом“ требало да значи човека чистог ума, али неоптерећеног формалним знањем, некога чији је дух детиње природе или тако нешто, или баш домаћи израз „сиромашан духом“ има неко позитивно значење којег нисам свестан.

На пример, управо се као смисао хришћанског живота наглашава „стицање Духа светога“ и богаћење њиме, јер је то једино богатство које има смисла и које човеку остаје и након смрти, док се људи који су сиромашни на том пољу гледају као духовно лењи и они који су протраћили живот промашивши његову поенту. И онда одједном – сиромашни духом, дакле они који га имају најмање од свих, први по блаженствима.

Не знам, да се не односи на оне који су свесни да су сиромашни Духом светим, па га стичу читавог живота и богате се њиме, али задржавају скромност и искрену жеђ, на неку врсту стања свести, а не стварног сиромаштва? На пример, нико се не жали да има премало памети, свако сматра да је има сасвим довољно. Међутим, једни од најпаметнијих људи свих времена, себе су ниподаштавали по том питању и приказујући себе као некога ко нема памети испадали паметнији од оних који је заиста нису имали, а понашали су се као да је имају. Налик на оно Сократово како зна да ништа не зна, а знао је више од свих својих савременика који се на своје знање нису жалили. Ако је то у питању, зар не постоји бољи израз од „бити сиромашан духом“?

Gulo Gulo:
И библија краља Џејмса доноси сиромашни духом, а не могу сада да нађем оригинал на грчком (у пдфу наравно, не стоје ми библије на полици наравно). А ко зна, можда није проблем у преводу, него у значењу те конструкције, која је у IV веку у Риму имала одређено значење, које се није пренело…

Бруни:
Ovo je već teološko-lingvističko pitanje, kao ono o kamili i iglenim ušima… Boga pitaj šta je zapravo u originalu značilo…

Di nam je Srećko sada, on bi najverovatnije znao da nam kaže nešto na tu temu…

PS: Verujem da je BP postavio ovo pitanje podstaknut mojom temom o glupostima na hr. vikipediji… Samo da kažem, više puta sam istu frazu iz Biblije upotrebila u istom kontekstu (dakle, besmislenost gluposti) i na engleskom i na španskom, i uvek je šala bila pravilno shvaćena…

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница

Пређи на пуно издање