Ево, да и ја убацим неких специфичности из мог краја.
Иначе сам из РС, Модриче тачније.
Што се тиче наших локалних специфичности:
*Ми се строго држимо "
рођака", никако "брат/сестра од тетке/ујака/стрица". Не знам какви су Херцеговци по том питању. Ја сам мислио да је то "стандард" у свим крајевима. Одрастајући спознах да то не важи за Србијанце (знам да ће се сад неко ко спурен штрецнути), а како почех студирати - ни за Крајишнике (бар оне у Бањалуци).
*Као што могосте прочитати - користимо израз
Србијанац. Ја га најнормалније користим. Мислим да сам на Вокабулару виђао којекаква узбуђивања по том питању. За мене ту не постоји проблем. За разлику од осталих наших комшија, ми се Срби нисмо у бурном 20. успјели ујединити у једну државу. И сад…ја као Србин из Републике Српске не могу рећи "То је српска фирма". Просто јер то није информација коју желим пренијети. Ја живим у РС, гдје имамо своје законе и свој порески систем па тако у изјави "То је српска фирма" не садржи информацију да је та фирма из Србије, нажалост, друге државе. Стога је, по мени, апсолутно оправдно постојање термина србијански/Србијанац.
*гутамо
и, тако се често чује
гутат’,
гледат’,
Јанков’ћ, али и теже ријечи за изговорити (што ми нема смисла) попут рад’т (радити)
*у перфекту
а испред
о је
no go. Дакле пос’о, глед’о итд. су у разговорном језику стандард. Ријетко ко успијева да користи
и и
о, а да при том не звучи неприродно. Као што рекох, ово важи за разговорни ниво. Када назовете фирму, дама или господин који вам се јави ће користити - бар би требао и
и и
о [/li][/list]
*ја сад не знам да л’ је то због тога што спадам у ону генерацију дјеце која су почела ићи у ОШ када су овдје у РС спроводили политику екавизације. Модрича и није баш географски близу екваичара, но опет се чују често код нас неке ријечи у екавици. Нпр. овдје ће ријетко ко рећи послије, али зато
после, исто тако
доле/доље. Мени ни у сну не би пало на памет да то изговорим, дјелује ми страно/вјештачки/неприродно. Мислим да то важи и за
недељу/недјељу и
понедељак/понедјељак.
Е, а сад дио за који се надам да ће ми неко моћи помоћи одн. објаснити о чему се, овдје, побогу, ради! То је јзик дједа мог. Ово ме посебно интересује у погледу етимологије и да ли постоје слични изрази у другим крајевима српског говорног подручја.
Он често вели ствари попут:
*
ијер - зашто/због чега/што
нпр.
"
Јуче ме напао Петар". - "
Ијер то?"
*
спара/пара(м) -
понисам сигуран који од ова два облика…или можда оба.
нпр
"
Мораш ићи спрам/пара пута".
Претпостављам да је ово нека чудна девијација од "спрам"
*
Јами - у значењу "
ма де/немој рећи/пусти то/престани".
Нпр.
кад неко ради нешто упорно што не би требао - мој "ђед" ће му рећи "
Јами болан!"
или кад неко нешто каже што је за неповјеровати (у смислу "дај, не могу вјеровати") или кад тај неко мало потпуцава одн. зеза (онако доброћудно смијући се на пацке "ајд, бога ти, немој више")
* Исто тако ми његов говор понекад има поприлично архаичан шмек. Тако су обавезни облици нпр.
ражљут’т (ражљутити, од разљутити). Можеш лако реченицу чути: "
То мораш шњиме виђет" (је л овдје морало одвојено
ш од
њиме
)
Опростите ово вјероватно недосљедно стављање курзива и масних слова, али, ко ће на свакој другој ријечи стављати ово. Човјек се погуби.
OFF: Примијетио сам и раније, али ми се и сад десило. Да ли се вама икад деси да куцајући мијењате звучне са безвучним паровима и обрнуто? Нпр. "Није овако, не
ко онако" (а треба
него). Нпр, куцајући овај пост сам умјесто
неко укуцао
него. То ми се знали дешавати и са
д и
т, али се сад не сјећам примјера. Увијек се зачудим откуд то…
![[neznam]](https://forum.srpskijezickiatelje.com/Smileys/default/unknw.gif "ne znam")
То је све што ми тренутно пада на памет, а да би некоме могло можда бити интересантно. Ако се сјетим још чега - написаћу.
