Мени се допада оно што је у Хрватској урадио пок. Ласло Булчу: сео човек и измислио речи из информатичке терминологије, али водећи рачуна о етимологији и користећи искључиво словенске корене, сакупио то у речник и поставио на интернет.
И свидела ми се идеја тог пројекта (бар ако сам је добро схватио): тај речник није обавезан, већ једноставно служи као референца, ако неко баш жели да употреби хрватску реч, да не мора сам да је смишља. И објавио је речник на интернету, није се замлаћивао као наши, са копирајтовима и забранама дигитализације. Дакле, идеја је: користи ти и даље и енџин и скриншот и патерне и инџектовање као еснафску терминологију, немој мењати језик, али ако баш пожелиш да употребиш домаћу реч, да имаш одакле да је извадиш… и да постоји централно место одакле ће је вадити и други и где ће се нпр. нека предложена решења која су лоша, мењати.
Код нас је што се тога тиче често хаос. Један професор за потребе свог уџбеника измисли свој превод нечега, други користи нешто друго. Некад се и укрупне, па држе јединствену терминологију на нивоу факултета или универзитета, али се онда редовно деси да на другом универзитету користе друга правила (сетимо се рата круга, кружнице и кружне површи између Математичког факултета у Бг и оног у НС!). Резултат тога је да ти дође млади колега са изразима преклапање, преоптерећивање, преписивање и сл. које је научио од свог професора па га просто молиш да користи стандардне изразе оверлоадинг и оверрајдинг како би га уопште разумео о чему говори. А о оном хаосу од разноликих превода софтверских интерфејса да не говорим - један ниво прилагођавања је научити да је Save постало Сачувај, а сасвим други кад треба да га препознаш и у Сними и Похрани и да никад не знаш да ли ће се појавити и нешто четврто, па тако за сваку стандардну опцију.
Ласло Булчу је за енџин доследно користио строј.
