Аутор тема: Деклинација презимена са завршетком на "-о"  (Прочитано 8420 пута)

0 корисника и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже haloven

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 2
  • Говорим: Енглески
  • Родно место: Банат
    • Српски ми је матерњи језик
Поздрављам све чланове Форума као нови члан.

Већ дуже време не успевам да дођем до одговора на питање како се у множини по падежима мењају наша презимена са завршетком на слово "о". Прецизније, занима ме како се гради номинатив множине код ових презимена и постоји ли ту неко правило?  Примери таквих презимена су Бубало, Бундало, Гатало, Ного, Шкоро и слична, а често се јављају у Херцеговини и, у опште, код прекодринских Срба. Код наших старијих етнографа, ученика Цвијића, попут Јевта Дедијера који је обрадио породице у Херцеговини, ова презимена се у номинативу множине увек наводе са завршетком на "". Тако имамо Бубало/Бубали, Чабрило/Чабрили, Спаравало/Спаравали и слично. Овакви изговори се и данас могу чути у Херцеговини, али све чешће се чује облик који доминира у Крајини: Бубале, Чабриле, Спаравале… Ипак, данас вероватно нико не би користио облик множине Ноги за презиме Ного, већ сви говоре Ноге. Код ових презимена се такође среће грађење номинатива плурала додавањем наставка "", па су онда Бубала, Спаравала, Бундала и слично.

Постоји ли уопште неко језичко правило за овај случај? 

Ван мреже J o e

  • Велики модератор
  • Староседелац
  • *****
  • Поруке: 5.228
Добро дошао!

Ја не знам да су се нормативисти бавили тиме. Углавном су тема лична имена на : Јово – од Јова и од Јове. Утолико ми је логичније да те двосложне варијанте налик на имена (Рашо, Ного, Ђого) буду у женском роду множине (Раше, Ноге, Ђоге), ако се тако већ користи, посебно због незгода око спровођења сибиларизације (Ноги или Нози?).

За ова вишесложна на -ало/-ило не знам шта бих рекао. Заједничке именице као мазало, које углавном могу бити и мушког и средњег рода, у множини су, према једнотомном Речнику српскога језика, само у средњем (мазала). Међутим, то се не мора обавезно односити и на презимена. Између мушког и женског (Бубали и Бубале) систему би ближе било оно прво. Знаш ли, је ли употреба средњег рода (Бубала) такође из неког дијалекта или књишки конструкт?

Ван мреже haloven

  • Новајлија
  • *
  • Поруке: 2
  • Говорим: Енглески
  • Родно место: Банат
    • Српски ми је матерњи језик

Знаш ли, је ли употреба средњег рода (Бубала) такође из неког дијалекта или књишки конструкт?

Не знам заиста. Уочио сам да у Војводини у говору неки људи користе и такав облик, али не бих рекао да се ради о локализму, већ пре о "сналажењу". Вероватно је у питању лични доживљај конкретног презимена са завршетком на -о као именице мушког или женског рода. Свако ће без грешке за презмена која се завршавају на сугласник, множину градити као код именица мушког рода, дакле са завршетком на -и, док ће за она која се завршавају на -а претпоставити женски род, па у множини додавати наставак -е. Тако ће бити увек Круљ/Круљи и Марчета/Марчете. Али код ових презимена са завршетком на -о, што је у нашем језику углавном завршетак карактеристичан за именице средњег рода, људи изгледа интуитивно "нагађају" род именице, па се у складу са њим сналазе са одговарајућим наставцима. Ако бих даље претпостављао, могао бих замислити да избор облика множине можда има везе и са мање или више наглашеном патријархалном средином у неким крајевима. У Херцегеговини се презиме, као име породице, идентификује кроз мушкарца, "главу куће", па је онда вероватно по некој логици Тај Бетегало и Ти Бетегали.
« Последња измена: 29. 10. 2020. у 19.52 haloven »

Тагови: