@J o e:
Свака част за ове препеве, не само за успешност дотичних, већ и за количину продуктивности!
![[thumbsup]](https://forum.srpskijezickiatelje.com/Smileys/default/thumbup.gif "thumbsup")
Сигурно си се и ти мучио с краткоћом изворних стихова и посебно крајњих речи, једносложних. У певању су оне на наглашеном месту, а кад се препевају дужом речју испадне као да је наглашен последњи слог (нпр. поновно́, извесно́, кајање́) или мора неки ненаглашени „остатак“ у певању да се осети (нпр. си́т-на, дво́-је, сто́-је), а римовани преводи једносложних речи једва да постоје.
Да, та краткоћа јесте била мало непријатна. Предвиђено је да се то пева с (наравно) исправним акцентом, што ће имплицирати мале разлике у динамици између оригинала и препева. Но, рекао бих да су такве ствари генерално доста уобичајене чак и међу различитим строфама исте песме, па ваљда спадају и у прихватљиве интервенције приликом препевавања. (Типа
овако; молим без превеликих очекивања, ово је само илустрација концепта
![[pardon]](https://forum.srpskijezickiatelje.com/Smileys/default/pardon.gif "pardon")
).
Мада, усудио бих се рећи да енглески има још и прихватљиву структуру језика за препевавање наспрам неких других. Узео сам раније, из неких разлога, да препевам једну мађарску песму (
ову, за луди случај да неко прати мађарску музичку сцену). Јој циркуса.
Múló örömök sivár létünk színpadán = (у буквалном преводу) „пролазни тренуци радости на испразној позорници нашег бивствовања“!! То је у коначној верзији испало „ситни осмеси на сцени док таворимо“, и добро памтим осећај како сам наједном прогледао кад ми се јавио глагол
таворити да га овде искористим, као крила да сам добио
. (Четири слога да покрију
испразној, да покрију
бивствовање, и да покрију прво лице множине — стварно није скупо да се плати!) Реално, после тог искуства, немам нешто основа да се буним против текстописца за „Лепотицу и звер“.
Збуњује ме што кажеш да се те песме препевају често – ја сам, напротив, стекао утисак да се то ради по изузетку и углавном врло неквалитетно. Ако имаш неке добре примере, подели овде, молим те.
Један новији пример који бих похвалио је
овај (што је управо и Тата Џејп поменуо). Један старији пример који ми се такође врло допада је
Аладин (а оно што је занимљиво у вези с овим, када је пре коју годину снимљен и играни филм, написан је
комплетно нов препев; нисам сигуран зашто је то било неопходно, будући да не видим да је стара верзија иоле инфериорнија у поређењу с новом). Ако те занима још примера (и добрих и лоших), ово је солидно референтан сајт о домаћим синхронизацијама (укључујући евиденцију о препевима и сл.):
https://cartoonsserbia.fandom.com/wiki/Cartoons_Serbia_Wiki И кад смо већ код тога…
…натерао ме ђаво да сада мало прочепркам по том сајту (досад, бар на ову тему, то нисам урадио, из неког разлога, ваљда сам рачунао да ми ово не би промакло), и тако дођох до
овог. Ево и текста:
Прича древна та
Сам је живот да
Кад два друга тек
Једном занавек
Споји судбина
Две ће искре сјај
Сад да мења све
Преплашена два
Погледа су та
Лепотица и звер
И баш као пре
Ипак друкчија
И ко стара ствар
Тако нова је
Ко што свиће дан
Прича древна та
Песма времешна
Слатке искре плам
Трен кад схватиш сам
Шта је истина
Ко што сунца пут
Не мења свој смер
Прича древна та
Риму исту тка
Лепотица и звер
Прича древна та
Риму исту тка
Лепотица и зверШмрц.
Али добро, није ми нешто посебно криво, радио сам због себе, ето сад постоје две верзије препева. Званична има ту предност што је званична, моја има (бар за мене) ту надасве објективну предност што је моја.
Најновије поруке
А све то без уочљивог разлога, јер не видим да нова верзија представља неко побољшање (штавише, рекао бих управо супротно).
Оригинал је