Српски језички атеље > Језик и информатика
О типографији
Rancher:
Видим да се Правопис из 1994. богме бавио типографијом. Нисам упознат са терминологијом, али по свему судећи, слог и рез су у овом контексту једно те исто, односно синоними за стил фонта?
Класификације према дебљини и ширини реза с друге приложене слике већ су застареле; данас је за оба стандард девет резова, што се може тестирати у CSS-у.
Почев од најсветлијег (илити најњежнијег, по хрватски): thin, extra light, light, regular, medium, semi bold, bold, extra bold и black. Постоји још и extra black, али није свуда усвојен. Сада се ово black преклапа са поимениченим придевом црни за bold о ком је Џо причао.
Што се тиче ширине реза: ultra condensed, extra condensed, condensed, semi condensed, normal/regular, semi expanded, expanded, extra expanded и ultra expanded.
Питање је само како то све превести. Налазим на CLDR-у (база честих превода на којој раде преводиоци из Гугла, Мајкрософта и Епла) као сужен, проширен, танак, светао, подебљан и црн са све истим префиксима (полусужен, екстрапроширен, ултрасветао, екстраподебљан), док је Мајкрософт у Десетки превео као збијено/згуснуто, проширено, танко, бледо, подебљано и црно, а semi, extra и ultra као средње, веома и изузетно.
Како је по вама најбоље? Свиђају ми се творенице са полу- (полуподебљани курзив), а ове са екстра- и ултра- не бих коментарисао. На нешто би и личило да су и придеви латинског порекла (екстракомпримовани), али овако…
С друге стране, низање придева у комбинацији више стилова звучи смешно; видех код Мајкрософта збијено веома подебљано делимично закошено. :-/ Да ли бисте погодили да је делимично закошено заправо коси нормал? Вероватно не, јер нема везе с мозгом.
Да ли преводити у одређеном или неодређеном виду и у ком роду? Полусужен/и, танак/танки… фонт? Стил/рез фонта? Или просто у средњем роду, као што и овде на форуму или на Џимејлу имамо подебљано, искошено/курзив, подвучено и прецртано?
J o e:
Треба погледати у неком (модернијем домаћем) приручнику или уџбенику типографије. Мислим да понешто има на нету.
У одређеном виду, пошто су термини. А ионако ништа још није устаљено.
Танки фонт и сл. није прецизно, ту је, мислим, потребно слог, рез. Стил може бити двозначно јер у Офису стилови подразумевају и величину, боју, проред…
Гломазно је подебљано, ту би одлично било црно да није колизије са black. Можда масно.
Јеси ли гледао Нашу азбуку и њене норме Пешиканову? Не знам има ли је у ПДФ-у. Мада је и то старо.
Rancher:
Да ли такво нешто уопште постоји? [cesh] И ову другу слику сам једва нашао, и то на сајту средње техничке школе.
Баш сам хтео да те питам да ми препоручиш неке типографске приручнике кад сам видео да си их поменуо у овој теми. Увек ме је та област занимала.
--- Цитат: J o e у 27. 01. 2021. у 00.11 ---Гломазно је подебљано, ту би одлично било црно да није колизије са black. Можда масно.
--- Крај цитата ---
Оно што сам приметио у стручној литератури с нета, а и према другој слици из претходне поруке, јесте да је bold прецизније полуцрни слог. Црни слог је још дебљи. То се поклапа са праксом у руском језику, само што они користе управо придев масни (в. Википедију и Мајкрософт). Међутим, сада су наишли на проблем јер постоје додатни рангови, па и semi bold, те се довијају на различите начине. Ми смо светлосним годинама далеко од њих у погледу стандардизације стручне терминологије, тако да смо мирни.
На слици испод је Мајкрософтов превод номенклатуре по спецификацији OpenType-а (руски, српски, немачки). Наши су преводили у женском роду, вероватно равнајући се према слова.
--- Цитат: J o e у 27. 01. 2021. у 00.11 ---Танки фонт и сл. није прецизно, ту је, мислим, потребно слог, рез. Стил може бити двозначно јер у Офису стилови подразумевају и величину, боју, проред…
--- Крај цитата ---
Упитно је танки текст, али ми полумасни текст, курзивни текст и сл. не смета. Вероватно је боље нешто попут текст танког слога.
Шта кажеш апропо оних силних сложеница?
J o e:
--- Цитат: Rancher у 27. 01. 2021. у 02.49 ---Шта кажеш апропо оних силних сложеница?
--- Крај цитата ---
Мада су вероватно најинтуитивнији, ни мени нису питки хибриди. Проблем је само – како превести? Ајд, semi- ће бити полу-, средње-, али веома и изузетно (могло би и додатно и сасвим) дужи су или теже изговорљиви од економичнијих латинизама.
--- Цитат: Rancher у 27. 01. 2021. у 02.49 ---Да ли такво нешто уопште постоји?
--- Крај цитата ---
Па не у већем броју, колико знам. Треба погледати Филекијево 26+30 Писмо, мада се савременом типографијом бави тек на пар десетина страница.
Преглед терминологије направила је Оливера Стојадиновић. Значиће и литература коју она ту наводи.
(Слова су множина ср. рода. ;) )
J o e:
:) :) :)
Сад видим да у том раду цитира дискусију са СЈА, у фусноти 2 (стр. 468).
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање