Изјава коју је новинарима дао отац Том Розика, извештавајући их о току седнице, да католици не треба да користе снисходљив језик кад говоре о хомосексуалцима и пронађу начин да их прихвате као синове и кћери цркве, звучи као варијација прошлогодишњег става до којег је дошло ово исто тело.
Овде су могућа оба значења: И да досадашњи језик католика подразумева арогантан приступ, гледање на хомосексуалце с висока, моралисање, нападно покровитељско опхођење, "поповање" (овде чак у буквалном значењу), али и да тај језик симболизује извештачену љубазност, лажну попустљивост, неприродну услужност и понизност пред припадницима ове популације, уместо да се њиме демонстрира став који садржи искрен однос према хомосексуалцима и прихватање хомосексуалних особа као синова и кћери цркве. Сложио бих се да је вероватније прво значење, али код католика постоје примери који указују и на могућност другог значења.
Рекао бих да овде има оно значење свисходљив, како сам га назвао у последњем коментару на ову тему.
Да, с тим што је израз "првоназван" од стране Дује:
Niko do sada nije spomenuo očigledan antonim svishodljiv. 