Скраћивање имена на иницијал (Ејч, Х…)

[Stoundar]

Baš ovako kako sam napisao, ali vjerovatno ima još opcija. Slušaj, Džone dobro paše u titl, ali može i slobodnije, kao u drugom mom prijedlogu.

[J o e]

Аха, ја сам мислио да су то остали делови реченице. Да, могло би тако.

Али Хоре… Питао бих се да л’ је преводилац нормалан.

[Stoundar]

Pa kakav biste mu vi dali jednokratni nadimak, a da nije „H!“

[J o e]

Ја не бих смишљао надимак уопште, јер је то енглеско скраћивање посебан вид именовања, које се код нас, ето, ретко / у другим случајевима користи.

[Бруни]

Ја не бих смишљао надимак уопште, јер је то енглеско скраћивање посебан вид именовања, које се код нас, ето, ретко / у другим случајевима користи.

Pa šta bi radio? Ostavio bi Horacije ili Horejšio? BTW, kako će biti ovde, Horacije ili Horejšio?

[Stoundar]

Horacije s francuskog, Horejšio s engleskog. (Što ima smisla, jer je englesko ime donekle prepoznatljivo, a francusko bi inače bilo Orasijis ili kako već.)

[Зоран Ђорђевић]

Нама је ипак најпре препознатљиво Хорације (Quintus Horatius Flaccus). Енглези читају по Вуку — како је написано. Као да је написано на енглеском. Отуда Ајзак и слични.

[Father Jape]

To je posledica Great Vowel Shifta .
Naime, u srednjem veku Englezi su u reči Horatius imali isti vokal kao u svojoj reči mate: /aː/.
Nekoliko vekova kasnije, u viktorijanskoj Engleskoj, tradicija proučavanja klasičnih jezika od malih nogu je i dalje jaka, u međuvremenu su ljudi počeli da daju deci ime Horatio (završetak pod uticajem italijanske verzije imena), ali… niz se glasovnih promena odigrao, i sada u reči mate imamo posve drukčiji vokal – /eɪ/.

Isto važi i za ostale vokale. U Constantine su imali /iː/ baš kao Latini u Constantinus, isti vokal kao u svojoj reči price. Nekoliko vekova kasnije, price ima /aɪ/, a sa njim i Constantine.

U drugoj polovini 19. veka krenule su debate po britanskim public schoolsima oko reforme izgovora latinskog, jer su neki počeli da zagovaraju raskid s tradicijom, i izgovor bliži latinskom originalu (drugim rečima da se u Constantinus ne koristi više vokal kao u price, što je bilo ok u srednjem veku jer je to tada bilo /iː/, već vokal kao u street itd.).

U svakom slučaju, i mi čitamo "po Vuku", samo imamo sreće da je naš spelling-to-sound correspondence kudikamo sličniji latinskom. Mada, ako pogledaš detaljne opise klasičnog latinskog izgovora, videćeš da nas mnogim detaljima nisu učili u školi, te da to baš i nije to.

[Rancher]

(типа Џеј-Ар, Си-Џеј)

Знам да у Правопису нема поглавље о иницијалима, али исправљаш ли такве примере у лектури када су написани без цртице, Џо? Често их виђам тако (в. ово, на пример). Има ли шта у приручницима?

[J o e]

Не знам, не бавим се правописом последњих година. Сад ми је природније раздвојено него с цртицом.

[Rancher]

Kad je reč o pravopisu, odavno dugujem odgovor Ognjenu Radiću, apsolventu Filozofskog fakulteta u Banjaluci. “U svom poslu često moram da se služim inicijalima”, piše on. “Problem nastupa kad ih treba mijenjati po padežima. Da li pisati, npr., A. B.-a, ili A. B-a (bez tačke poslije drugog slova), da li s razmakom ili bez razmaka između dva inicijala? Uopšte, pitanje tačke iza skraćenice i nekog znaka interpunkcije poslije nje razjašnjeno je u Pravopisu dosta nemušto i neizričito.”
Primedba je na mestu, i nadajmo se da će te dileme biti znatno bolje razjašnjene u novom Pravopisu, koji se najavljuje za iduću godinu. U međuvremenu, rasuđujući na osnovu oskudnih dosadašnjih pravila, ja smatram da tačku treba zadržati i ispred padežnog nastavka (npr. sa A. B.-om), jer ona u svakom slučaju označava skraćenje. Nije više uobičajeno da se crticom skraćuje reč po sredini, kako se radilo u XIX veku, kada je gospodin Milanović iz Smedereva mogao da postane “g-n M-ć iz S-a”. I mada inicijale mnogi razdvajaju samo tačkom, mislim da treba zadržati razmak između njih, jer ime i prezime su dve reči, bilo da se pišu cele ili skraćene.

Primedba je na mestu, i nadajmo se da će te dileme biti znatno bolje razjašnjene u novom Pravopisu, koji se najavljuje za iduću godinu.

Добра фора. Хрвати су то питање обрадили.

T. Prćić u knjizi „Engleski u srpskom“ kaže da se takvi oblici pišu s crticom: „…preostaje drugi način [prvi je bio da se transkribuje puno ime i prezime, što nema veze s našim slučajem], po kome se ovi inicijali ponašaju kao poluleksikalizovani akronimi, čiji izgovor sledi engleske vrednosti slova, dok pisanje podrzumeva transkripciju tog slogovnog izgovora…“ Kao promenu daje Džej-Ar Juing, Džej-Ar Juinga, Džej-Ar Juingu, ali ako ime stoji bez prezimena onda se menja kao celina, Džej-Ara, Džej-Aru…

[Duja]

    Kao promenu daje Džej-Ar Juing, Džej-Ar Juinga, Džej-Ar Juingu, ali ako ime stoji bez prezimena onda se menja kao celina, Džej-Ara, Džej-Aru…

Dakle, prati paradigmu Bred Pita.

[Rancher]

Dakle, prati paradigmu Bred Pita.

Управо. Ништ’ ми се то не свиђа.