Годину дана и др.

[расејан]

Издвојено одавде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=905.msg40606#msg40606

Јесте глупо дозлабога.

Мени је помало глупо то што увек додајемо то "дана", па је увек година дана, месец дана, недеља дана, као да би могла да буде година ексера или нечег другог па мора да се назначи чега то (осим код месеца и недеље, код којих постоји и онај на небу и она после суботе). Можда је добро звучало за попуну метра у десетерцу, и одатле ушло у говор, ето ритма ради. Покушавам понекад да избацим те дане, кад баш нису неопходни.

С друге стране, на нешто се чека годину дана, месец дана, недељу дана… сат ничега, минут ничега. Мада и ту понекад чујемо "сат времена", али никад "минут времена". Нисмо баш доследни.

[woland]

Јесте глупо дозлабога.

Мени је помало глупо то што увек додајемо то "дана", па је увек година дана, месец дана, недеља дана, као да би могла да буде година ексера или нечег другог па мора да се назначи чега то (осим код месеца и недеље, код којих постоји и онај на небу и она после суботе). Можда је добро звучало за попуну метра у десетерцу, и одатле ушло у говор, ето ритма ради. Покушавам понекад да избацим те дане, кад баш нису неопходни.

С друге стране, на нешто се чека годину дана, месец дана, недељу дана… сат ничега, минут ничега. Мада и ту понекад чујемо "сат времена", али никад "минут времена". Нисмо баш доследни.

Ti bi bio bogomdan za crnogorske medije.

Nije stvar u tome da li je ovo "glupo" ili nije. Nije ni stvar takozvanog "jezičkog osjećaja". Prosto je gramatički nepravilno da se kaže "sledećih godinu" jer ovo sledećih implicira množinu a godina je jednina. To je kao kad bi rekao "sledećih dan". Godina može biti kalendarska, od 1. januara do 31. decembra, a može biti približan ili tačan period od 9. marta ove, do istog datuma 2014. godine. Moglo bi se reći da u ovakvim situacijama godina (mjesec, sat) nije u imeničkoj već u priloškoj funkciji, u značenju toliko, onoliko, mnogo, malo dana (vremena), tj. onoliko dana (vremena) koliko se kazuje sinatgmom (godina+dana; sat+vremena). U takvoj poziciji leksema godina (mjesec, sat) ostaje sve vrijeme deklinaciono "okamenjena" (ne može se mijenjati po padežima), što je karakteristika ovakvih konstrukcija. Hrvati čak kažu tjedan dana, bez obzira što su isključene dvosmislenosti i nesuvisle konstrukcije tipa "čekaću mjesec da mi se javi" i sl. Sa minutom nije slučaj da se kaže minut vremena jer je to iz konteksta lako uočljiva jedinica za mjerenje vremena, ali je takođe nepravilno reći "u sledećih minut".

[расејан]

Nije stvar u tome da li je ovo "glupo" ili nije. Nije ni stvar takozvanog "jezičkog osjećaja". Prosto je gramatički nepravilno da se kaže "sledećih godinu" jer ovo sledećih implicira množinu a godina je jednina. To je kao kad bi rekao "sledećih dan". Godina može biti kalendarska, od 1. januara do 31. decembra, a može biti približan ili tačan period od 9. marta ove, do istog datuma 2014. godine. Moglo bi se reći da u ovakvim situacijama godina (mjesec, sat) nije u imeničkoj već u priloškoj funkciji, u značenju toliko, onoliko, mnogo, malo dana (vremena), tj. onoliko dana (vremena) koliko se kazuje sinatgmom (godina+dana; sat+vremena). U takvoj poziciji leksema godina (mjesec, sat) ostaje sve vrijeme deklinaciono "okamenjena" (ne može se mijenjati po padežima), što je karakteristika ovakvih konstrukcija. Hrvati čak kažu tjedan dana, bez obzira što su isključene dvosmislenosti i nesuvisle konstrukcije tipa "čekaću mjesec da mi se javi" i sl. Sa minutom nije slučaj da se kaže minut vremena jer je to iz konteksta lako uočljiva jedinica za mjerenje vremena, ali je takođe nepravilno reći "u sledećih minut".

ОК, то објашњава зашто нам треба ситнија јединица иза, ал’ опет, велим, нисмо доследни. И година, и месец, и недеља се деле на дане, никад не кажемо "две године месеци" или "три месеца недеља". А не кажемо ни "сат минута" ни "минут секунди".

Што ми је, ето, мало чудно, ми иначе волимо да у језику терамо аналогије, и да имамо којекакве правилности и да нам језик има логике и смисла те да не морамо да учимо којекакве спискове изузетака (а и кад морамо, да нису онако дугачки какви код других умеју да буду).

>>Mod: Uklonjen off.<<

[J o e]

Расејани, нормативна литература се не слаже с тобом, као ни природа језика: вишак информација није забрањен, штавише, он функционише паралелно с језичком економијом, у зависности од потребе говорника. Факултативно дана има појачајну функцију, као што има, рецимо, и Ја мислим / Ја лично мислим наспрам Мислим.

Зашто се узело баш дана, а не нека друга јединица? Па вероватно зашто је дан основнији, конкретнији. Некад се и растојање мерило у данима хода/јахања…

[расејан]

2) шта се продаје у пецењари?

Ваљда пециво?

То је у пекари, два ћошка даље (вршачки: две ћошке даље). Овај има неке плекове и кафанске столове и рефлекторе да обасја фирму и рашчистио је поприличан паркинг. Има цела година (нечега :љ) откако нисам пешке прошао туда, иначе бих имао фотку да приложим.

Зашто се узело баш дана, а не нека друга јединица? Па вероватно зашто је дан основнији, конкретнији. Некад се и растојање мерило у данима хода/јахања…

Као што се сад мери у сатима вожње. Мени ту ипак мириши на десетерац, лежи нам тај ритам.

[J o e]

Какав десетерац?

[Зоран Ђорђевић]

Ја мислим / Ја лично мислим наспрам Мислим.

Један мој професор у гимназији увек је, кад му неко каже: Ја лично мислим…, питао: "А ти нелично?" Сматрао је да је то благи плеоназам.

[расејан]

Какав десетерац?

Не знам дал’ је епски или лирски, мислим ево три године дана.

[J o e]

А какве везе он има с темом?

[Зоран Ђорђевић]

Некад се и растојање мерило у данима хода/јахања…

На планинарским стазама се раздаљина увек означава временом потребним да просечан планинар то препешачи. Километри ту не значе ништа.

 ): Има још јединица за мерење раздаљине: Препишај хода, цигар дувана.
Кад питаш сељака колико има до тамо негде, па ако није далеко, чућеш: "Па има…" А ако је далеко онда: "Охо-хо".

[расејан]

А какве везе он има с темом?

Сад има, откако је избачено у засебну .

За случај да нисам био јасан: "три године дана" и вероватно још неке фразе које су дуже него што би могле бити, опстају у језику једним делом и због тога што су се појављивале у песмама у десетерцу. Људи често опонашају језик какав чују у медијима, а у то време су гуслари били тај масовни медиј - са све једносмерном комуникацијом (један гуди, сви слушају), дистрибуцијом истог садржаја диљем региона итд. Фраза која је сложена како је сложена да би се уклопила у десетерачки метар је могла ући у језичку моду тог времена, простим опонашањем. Што нам и иначе лежи - прочиташ десетак песама у десетерцу и стекнеш осећај за тај ритам, и онда можеш да сложиш текста у десетерцу колико ти душа иште, с лакоћом.

[woland]

ОК, то објашњава зашто нам треба ситнија јединица иза, ал’ опет, велим, нисмо доследни. И година, и месец, и недеља се деле на дане, никад не кажемо "две године месеци" или "три месеца недеља". А не кажемо ни "сат минута" ни "минут секунди".

Možda se ti primjeri koje navodiš ne koriste jer su besmisleni Ko ti brani da kažeš 365 dana, 12 mjeseci, 52 nedelje…i tako dalje, možeš izračunati koliko godina sadrži minuta ili sekundi, uglavnom to daje period od godinu dana. Ako govorimo o kalendarskoj godini, u pravu si. Dovoljno je reći protekla godina (2012) bila je u znaku krize. Isto tako i za konkretan mjesec: prošlog mjeseca (februara) bio mi je rođendan. Problem je sa perodom od 365 dana koji se ne poklapaju sa kalendarskom godinom. Onda, ako želiš da poštuješ pravila sopstvenog jezika, moraš upotrebiti godinu dana jer kao što rekoh "proteklih godinu" je nepravilno jer to predstavlja još uvijek nedozvoljeno kombinovanje množine i jednine, a ako kažeš "protekle godine", to se onda odnosi na konkretnu kalendarsku godinu…  Kako bi ti, po tvojoj logici, formulisao izraz npr. "U proteklih godinu dana povećali smo proizvodnju za trećinu"?

[расејан]

Овако: "у протеклих годину дана смо повећали производњу за трећину" (јер сам се другде већ изразио о положају енклитике ).

Не предлажем ја никакве измене. Само наглас размишљам одакле нам баш оваква фраза а не нека друга. Осим оног са десетерцем и набрајања других могућих варијанти које се нису примиле, нисам нешто далеко одмакао.

[woland]

Košrakaška reprezentacija Crne Gore se nalazi u Budvi gdje će trenirati sedmicu.
Kako vam zvuči ova rečenica?

[Duja]

Loše. Treba sedmicu dana, sedam dana ili jednu sedmicu.

(Živeći u Srbiji već dvadesetak godina, prilično sam se odvikao od termina sedmica koji mi je u maternjem vokabularu, pa sam malo izgubio osećaj. Iz ove perspektive malo mi zvuči čudno sedmicu dana, ali ipak bolje nego samo sedmicu).