Nominativne lične zamenice

[Orlin]

Zdravo svima! Svi znamo da je srpski jezik "pro-drop" tipa i prisustvo ličnih zamenica kao subjekta nije obavezno, čak mi se čini da je relativno retko. Ja lično dosta često ubacujem nominativne zamenice kada govorim/pišem na bugarskom ili srpskom i ne znam da li je to prosto lična preferencija (zvuči mi bolje i/ili često ističem subjekat) ili je uticaj drugih jezika u kojim ima mnogo više nominativnih zamenica (ruski, engleski, nemački). Kako vam Srbima deluje takva praksa, je li to loš stil ili prosto odaje stranca? Zvuči li vam normalno?
Hvala unapred!

[Vukvuk]

Pa ja nisam primetio da koristiš lične zamenice više nego što je potrebno, a primetio sam neke druge greške koje praviš (hoću da kažem nije da ne primećujem gramatičke greške kad ih neko pravi).

Upotreba ličnih zamenica kada nisu u fokusu zapravo i nije gramatička greška u strogom smislu, ali definitivno se oseti, jer ako po smislu zamenica nije u fokusu, a ti je ipak upotrebiš, to zvuči stilski ili pragmatički neadekvatno.

[Orlin]

Pa ja nisam primetio da koristiš lične zamenice više nego što je potrebno, a primetio sam neke druge greške koje praviš (hoću da kažem nije da ne primećujem gramatičke greške kad ih neko pravi).

Hvala što primećuješ greške i želim da ukazuješ na greške kada ih vidiš (naravno ako je to u skladu s pravilima foruma; ja poznajem drugi jezički forum u kojem je politika da forum nije "besplatna urednička služba" i osim toga u diskusiji fokus mora da bude pitanje teme i sve ostalo napisano je samo kontekst, pa je ispravljanje dozvoljeno samo kao lateralna primedba u inače on-topic poruci, ne ispravljanje svih grešaka koje vidiš u poruci). Nadam se i da ipak pišem relativno dobro iako valjda neporedljivo s pisanjem izvornog govornika.

[Duja]

Zaista pišeš odlično, Orline, i za neke poruke se ne bi nikada reklo da ih je pisao stranac, pa ma koliko bugarski bio organski blizak srpskom; baš naprotiv, često je ta bliskost jezika zamka jer se lako "transplantiraju" konstrukcije iz izvornog jezika u drugi, iako mu nisu prirođene (kao ona sa biti i imati na koju sam želeo da ti skrenem pažnju).

Na primer, u prvoj poruci ne mogu da ti nađem nijednu zamerku, niti bih ikada rekao da ju je pisao stranac. Druga ti je stilski rogobatna, ali bi isto tako bila da si je napisao na bugarskom. Najčešće te odaje leksika: ne bismo za primedbu rekli da je "lateralna" (iako razumemo) nego "usputna"; reći ćemo "neuporedivo" pre nego "neporedljivo" (iako je i ovo drugo, mislim, gramatično). Ni jedno ni drugo nije zapravo greška, ali više takvih u tekstu prosto odudara od uobičajenog vokabulara.

[Бруни]

Ja nešto razmišljam, po meni je upotreba ličnih zamenica nešto što učiš s vremenom, nema nekih određenih pravila i za to je potreban osećaj za jezik, kao i za npr. članove. Nama, Srbima, veoma je teško naučiti gde se stavljaju članovi u stranim jezicima, i koliko god neko dobro naučio pravila, uvek negde omane, jer prvo što ih nemamo u srpskom da bismo imali s čim da ih poredimo, drugo koliko god postojala pravila, takve stvari se ipak, na kraju krajeva, uče na osećaj i iskustvom.

Orline, mi imamo pravilo da ne treba da se neko ljuti ako ga neko ispravi, dakle, skroz suprotno. Naravno, trudimo se da ipak ostajemo na temi, tako da ako nečije greške se razviju u off topic temu, obično razdvajamo teme, što opet, naravno ne znači da je poželjno da se svaki čas ide u off topic, jer ponekad deljenje tema je gotovo nemoguće, a da se ne naruši sled razgovora i kod jedne i kod druge. Stoga, ispravljanje, da. Diskusija o tome i pitanja o tome — molim otvorite novu temu. Povremeno skretanje s teme, da, ali umereno.  Zato, molim vas sve, ajmo nazad na temu, lične zamenice. Orlinove greške su zanimljive, kako za njega, tako i za nas, ali u drugoj temi. 

[Orlin]

Zaista pišeš odlično, Orline, i za neke poruke se ne bi nikada reklo da ih je pisao stranac, pa ma koliko bugarski bio organski blizak srpskom; baš naprotiv, često je ta bliskost jezika zamka jer se lako "transplantiraju" konstrukcije iz izvornog jezika u drugi, iako mu nisu prirođene (kao ona sa biti i imati na koju sam želeo da ti skrenem pažnju).

Na primer, u prvoj poruci ne mogu da ti nađem nijednu zamerku, niti bih ikada rekao da ju je pisao stranac. Druga ti je stilski rogobatna, ali bi isto tako bila da si je napisao na bugarskom. Najčešće te odaje leksika: ne bismo za primedbu rekli da je "lateralna" (iako razumemo) nego "usputna"; reći ćemo "neuporedivo" pre nego "neporedljivo" (iako je i ovo drugo, mislim, gramatično). Ni jedno ni drugo nije zapravo greška, ali više takvih u tekstu prosto odudara od uobičajenog vokabulara.

Mislim da "transplantacija" iz izvornog jezika normalno rezultira u "formalno legitimne" ali neobične i/ili neprirodne konstrukcije pošto se "potpuno pogrešne" konstrukcije relativno lako primećuju (postoje, naravno, izuzeci - npr. ovaj biti/imati problem).