Izvorno pisanje i padeži

[Бруни]

Ajd, uslikacu ga ja veceras. Ne mogu da prekucavam, a i bolje je da uslikam, da ne bih pogresila.

Ja vidim da se ovde napravila papazjanija, i verujte mi, meni vise nije bas najjansije ko je sta kako shvatio. Ja cu zato da objasnim jos jednom kako sam JA shvatila:

Ja shvatam da P10, za razliku od P93, dozvoljava pisanje padeznih nastavaka SAMO sa crticom kad je originalna grafija u pitanju, bez obzira da li je tekst cirilican ili latinican. Ranije, u latinicnom tekstu bilo je dozvoljeno da se pise bez crtice, ali u napomeni koju i Klajn pominje (i koju sam i ja ovde prepisala), jasno je objasnjeno zasto vise ne mere da se pise bez crtice.

[Stoundar]

Da budemo precizni, ne samo da je ranije bilo dozvoljeno, nego se ranije latinicom moralo pisati bez crtice ispred padežnog nastavka, a sada se mora pisati sa crticom ispred padežnog nastavka. U P 93 nema ništa o tome da je moglo i sa crticom i bez crtice.

[Бруни]

Evo slikica. Tačka 195a.

[Часлав Илић]

Ако ћу већ да изигравам читача мисли, рекао бих да се овде најпре желело рећи да су са „језичким распадом“ престали разлози за остављање имена у изворничком облику уопште. Али ако се ипак оставља у изворничком облику, да се то и даље чини тачно као и до сада, без цртице, према нарамку примера што стоје пре недоречене Напомене:.

[Stoundar]

Hvala, Bruni. Kao što je rekao Časlav, moguće je da t. 195b prosto ukida onu vrstu latiničkog teksta u kojem se transkripcija ne primjenjuje na jezike koji se pišu latinicom, što takođe nije nerealno s obzirom na praksu. Osnovu za ovakvo tumačenje imamo u t. 195a, u kojoj stare formulacije iz P 93 preciziraju kako treba pisati u ćiriličkom tekstu (dakle, ne u latiničkom): „pogrešno je kad se u ćiriličkom tekstu naš nastavak napiše latinicom“, „neophodno ga je odvojiti crticom kad se u ćiriličkom tekstu dodaje na latiničku grafiju“, „Bolje je, međutim, u ćiriličkom tekstu izbegavati“. Pešikan je ovako pisao u P 93 da bi razjasnio razliku između prakse u latiničkom i ćiriličkom tekstu, a s obzirom da su ostavili iste formulacije, nisam baš siguran da su htjeli uvesti pisanje tipa Obam-in, pogotovu kad uzmemo u obzir da nisu dali nijedan ovakav primjer.

[Бруни]

prosto ukida onu vrstu latiničkog teksta u kojem se transkripcija ne primjenjuje na jezike koji se pišu latinicom,

Kako t misliš? Pa naravno da ukida spojeno pisanje original imena i padežnog nastavka i uvodi pisanje crtice tamo gde se ne primenjuje transkripcija iz jezika koji se pišu latinicom. Ko je uopšte govorio o ćirilici i jezicima na ćirilici? I da, upravo su to hteli: Obama-in. Ti si izostavio A u Obama. Dakle, William-a Shakespeare-a. Lope-a de Vega-u. Eto TO su mislili. TO je pravilno. NE Obamin, Williama Shakespearea i Lopea de Vegu. Ja zaista ne razumem one koji to ne vide u ovoj tački. Jasno je da jasnije ne može biti.

PS: U P93 to je bilo vrlo jasno napisano. Ne vidim da je imalo bilo šta da se dodatno objašnjava.

[Шоми]

Ако ћу већ да изигравам читача мисли, рекао бих да се овде најпре желело рећи да су са „језичким распадом“ престали разлози за остављање имена у изворничком облику уопште. Али ако се ипак оставља у изворничком облику, да се то и даље чини тачно као и до сада, без цртице, према нарамку примера што стоје пре недоречене Напомене:.

И ја исто овако тумачим: дакле, нема више разлога не транскрибовати, на то се мисли напоменом, па остају стара правила на снази за додавање наставака, као што су у тим примерима пре напомене.

[Stoundar]

Bruni, nije Obama-ин nego Obam-ин ako slijedimo isti princip kao u izvornom pisanju. Čini mi se da je J o e jednom nekoga ispravio u ovom smislu, ali se ne sjećam primjera pa ne mogu da ga potražim.

Nije jasno da je tako kao što misliš jer nema primjera sa crticom u latiničkom tekstu, a Časlav, Miroslav i ja govorimo o tome da je možda ukinuto pisanje koje se primjenjuje recimo u hrvatskom, gdje se po pravilu ne transkribuju imena iz jezika koji se pišu latinicom. Dakle, transkribujemo po pravilu i u ćirilčkom i u latiničkom tekstu; ako baš moramo ostaviti izvorno pisanje jer nema druge, onda u latiničkom tekstu ide Wuytsovim, a u ćiriličkom Wuyts-овим ili nominativ.

[Шоми]

Nije jasno da je tako kao što misliš jer nema primjera sa crticom u latiničkom tekstu, a Časlav, Miroslav i ja govorimo o tome da je možda ukinuto pisanje koje se primjenjuje recimo u hrvatskom, gdje se po pravilu ne transkribuju imena iz jezika koji se pišu latinicom. Dakle, transkribujemo po pravilu i u ćirilčkom i u latiničkom tekstu; ako baš moramo ostaviti izvorno pisanje jer nema druge, onda u latiničkom tekstu ide Wuytsovim, a u ćiriličkom Wuyts-овим ili nominativ.

Да, мислим да је и Клајн горе потврдио то.

Иначе, хрватски Правопис (Бабић–Финка–Могуш) чак и не дозвољава транскрипцију, имена се остављају искључиво у изворном облику.

[Бруни]

Pa napomena ide iza tačke u kojoj se govori da se u latiničnom tekstu nije koristila crtica između padežnih nastavaka i original imena… Meni je najlogičnije bilo da se to "ova praksa" u napomeni odnosi na to pravilo o kom se govori u tački, ali, kad malo bolje razmislim, može da se odnosi i na samu transkripciju, što će reći, da se zapravo ukida original pisanje, a ne crtica, što je opet van pameti, jer znate i sami da ima dosta toga čija imena moraju ići u originalu.

Mislim, ti lingvisti bi mogli malo više da koriste imenice a ne zamenice… Ovako samo pišu tekstove za koje ti kasnije treba sudski tumač…

[Часлав Илић]

Шта си бре, Стоундаре, запео са укидањем па укидањем. Не бих ја рекао да се било шта укида. Већ да је, што се аутора̂ Правописа тиче, главни разлог за изворничко писање био везан за „језичко јединство“, којег више нема; али коме се свеједно тако више свиђа, ето му 195б као правило за косе падеже. Другим речима, такву праксу сматрају превазиђеном, али је не изопштавају.

[Stoundar]

Možda će biti jasnije uz pomoć ovih primjera (jer ne znamo kako se u ovom slučaju transkribuje prezime Strachan):

P 93:

Edinburgh je rodni grad Hewa Strachana.
Edinburg je rodni grad Hjua Strachana.
Единбург је родни град Хјуа Strachan-а  град у коме се родио Хју Strachan .

P 10:

Edinburg je rodni grad Hjua Strachana.
Единбург је родни град Хјуа Strachan-а град у коме се родио Хју Strachan .

[Stoundar]

Шта си бре, Стоундаре, запео са укидањем па укидањем. Не бих ја рекао да се било шта укида. Већ да је, што се аутора̂ Правописа тиче, главни разлог за изворничко писање био везан за „језичко јединство“, којег више нема; али коме се свеједно тако више свиђа, ето му 195б као правило за косе падеже.

Zavisi od toga kako će ko protumačiti ono „prestali su razlozi“.

[Бруни]

Rijetko ćemo takvo pisanje vidjeti i u tipičnom latiničnom tekstu, zato što se po pravilu transkribuje i u latinici.

Stoundar, ako ti ovo misliš, onda verujem da si vremešan gospodin, kao što sam i ja vremešna gospoja (kao i Klajn uostalom).   Pogledaj malo časopise za mlade (muzika, film, kompjuteri i sl.) i videćeš da nije tako. Možda bi pravopis trebalo da počnu da pišu neki malo mlađi lingvisti, jer ovi su izgleda ispali iz fazona.

[Бруни]

Možda će biti jasnije uz pomoć ovih primjera (jer ne znamo kako se u ovom slučaju transkribuje prezime Strachan):

P 93:

Edinburgh je rodni grad Hewa Strachana.
Edinburg je rodni grad Hjua Strachana.
Единбург је родни град Хјуа Strachan-а  град у коме се родио Хју Strachan .

P 10:

Edinburg je rodni grad Hjua Strachana.
Единбург је родни град Хјуа Strachan-а град у коме се родио Хју Strachan .

Ali odakle ti ideja da se ime i prezime pišu jedno jednim pismom drugo drugim, ili jedno transkribovano a drugo originalno? Ja te i dalje ne razumem. A sad još manje.