Izvorno pisanje i padeži

[Шоми]

Izdvojeno odavde.

Wikidot-u (pazite, ovako s crticom je pravilno po novom P10! )

Дај, молим те, тачку у којој се то помиње и неки цитат! Ко ли је то смислио?!?!!? Фрапиран сам, благо речено! Неизмерно ме занима логика иза тог решења, да видим да ли је само удовољавање неписменима и вештачки покушај подизања стопе „функционално“ (не)писмених!

[Belopoljanski]

Дај, молим те, тачку у којој се то помиње и неки цитат! Ко ли је то смислио?!?!!? Фрапиран сам, благо речено! Неизмерно ме занима логика иза тог решења, да видим да ли је само удовољавање неписменима и вештачки покушај подизања стопе „функционално“ (не)писмених!

Зар није логика која стоји иза тог правила потпуна саобразност ћириличног и латиничног писма? „Wikidot-u“ се алгоритамски пресловљавало у ћирилично „Wikidot-у“, док би „Wikidotu“ дало „Wikidotу“ или остало неизмењено, „Wikidotu“.

[Шоми]

Прилагођавати Правопис тако да би неки пресловљивачи радили? Тешко.

[Belopoljanski]

Не због транслитератора, њих сам навео само као пример, него због потпуне саобразности. Слична логика стоји и иза транскрипције страних латиничних имена на домаћу латиницу, па се тако на нашој латиници Colin Ferth пише као Kolin Fert, иако би име комотно могло остати и у оригиналном запису, како то чине и Хрвати, а који не морају да воде рачуна о правопису на другом писму, или грешим?

[Шоми]

Али ако ћемо у латиници писати Colin Ferth — Colinu Ferthu, не видим ама баш никаквог разлога да буде Wikidot-u. Ако је прописано сад Colin-u Ferth-u — то је, најблаже могуће речено, — глупост и послаћу протестно писмо. Уопште ми није јасно зашто бисмо падежне наставке у истом писму одвајали цртицама. Замисли: Шоми-ју! Мени је то логично као и Shomi-ju или Wikidot-u. Занима ме навод из Правописа да видим како је ово објашњено, јер ми је потпуно несхватљиво и и даље сам забезекнут откад сам прочитао оно горе.

[Belopoljanski]

Сад се стварно извињавам што разводњавам дискусију у том правцу и својим непознавањем правописних одредби по том питању, али када су у питању рачунарски програми, платформе или сучеља, ја сам до сада писао управо овако. На пример, „u Gnomu / у Гному“, када су у питању транскрибовани називи, али „u Gnome-u / у Gnome-у“ када су у питању записи назива у оригиналу. Тако бих и за Видидот вођен интуицијом писао „u Vikidotu“, али „u Wikidot-u“.

[Шоми]

„u Gnome-u“

Ово није исправно, треба Gnomeu. По старом П је важило да ако се завршни самогласник не чита, остаје у косим падежима, ако се чита, смењује га онај из падежног наставка: Blake — Blakeom [Блејк]; Elena — Elenom [Елена]. Не Elenaom, не Blakom. То су сасвим логична решења. Шта су измуљали сад у овом новом с тим цртицама — живо ме занима.

[Бруни]

E, i ja sam, pre neki dan čitajući P10 u potrazi za nečim drugim, pala u nesvest kad sam to videla. A objašnjenje koje su dali tek me je iznerviralo:

Donedavno (do srpsko-hrvatskog jezičkog raskola) u tekstu pisanom latinicom, i ako se autor opredelio za izvorno pisanje, nastavci nisu morali biti odvajani crticom. […] Ipak često se pri takvom postupku kraj imena okrnjivao i podešavao, a ispred nastavka  se dodaval poziciono j ako se osnova završava ozgovornim i: …
[…]
Napomena: Nakon jezičkog raspada prestali su razlozi za primenu ovog pravila u tekstovima na srpskom jeziku.

Bold moj. Tačka 195b. Pa zar nije  ?  

Али ако ћемо у латиници писати Colin Ferth — Colinu Ferthu, не видим ама баш никаквог разлога да буде Wikidot-u. Ако је прописано сад Colin-u Ferth-u — то је, најблаже могуће речено, — глупост и послаћу протестно писмо. Уопште ми није јасно зашто бисмо падежне наставке у истом писму одвајали цртицама. Замисли: Шоми-ју! Мени је то логично као и Shomi-ju или Wikidot-u. Занима ме навод из Правописа да видим како је ово објашњено, јер ми је потпуно несхватљиво и и даље сам забезекнут откад сам прочитао оно горе.

Ne, nećeš pisati Colinu Ferthu, nego Colin-u Ferth-u.

I ja ću da potpišem to protestno pismo. Sve mi se čini da su i naši lingvisti ipak na kraju podlegli sitnim nacionalističkim stremljenjima. Ovakvo unakažavanje latinice samo vodi ka tome da se ona potisne. Ranija pravila su bila logična, a u ovima jedinu logiku koju nalazim jeste apsolutno favorizovanje ćirilice i lagano ubijanje latinice. Bolje da ne nastavljam, jer sam mnogo, ali mnogo ljuta. 

[Шоми]

Ја мислим да ти ниси лепо протумачила ту тачку. Сигуран сам да су мислили да се сад потпуно укида писање с цртицом и ако се задржава изворни запис. Парафразирам: испред наставка се додавало позиционо ј итд., а сад су престали разлози за примену тог правила — дакле, укида се писање с цртицом. То ми је једино логично. Можемо писати Клајну, ако желиш, да појасни ту одредбу, али гарантовано није нормирано писање с цртицом.

[Belopoljanski]

Ако се имена обавезно транскрибују према изговору, не видим коме би пало на памет да пише, на пример, „Pročitao sam jedan zanimljiv tekst o Władysławu Konopczyńskom“, па да то удешава и мења у „…Władysław-u Konopczyński-om“. Wikidot је ипак нешто друго и не делује толико неприродно ако се остави у оригиналном запису.

[Шоми]

У реду, нека буде тако за Викидот/Wikidot, али одвајање падежних наставака цртицом, о чему је овде реч, нелогично је у истом писму, а једино логично ако се у ћирилицу убаци латинички изворни запис: Wikidot-у. Сви остали случаји биће без цртице: Wikidotu, Vikidotu,  Викидоту. Наведох горе једно од правила за изворно писање у косим падежима, а сигуран сам да П10 прописује исто ово.

[Бруни]

Ја мислим да ти ниси лепо протумачила ту тачку. Сигуран сам да су мислили да се сад потпуно укида писање с цртицом и ако се задржава изворни запис. Парафразирам: испред наставка се додавало позиционо ј итд., а сад су престали разлози за примену тог правила — дакле, укида се писање с цртицом. То ми је једино логично. Можемо писати Клајну, ако желиш, да појасни ту одредбу, али гарантовано није нормирано писање с цртицом.

Не верујем. Напомена следи након објашњења како је то правило постојало "донедавно до српско-језичког раскола", у коме се писало без цртице у латиничним текстовима. Дакле, прво објашњава да се некад писало БЕЗ цртице, а онда  набраја које су све мане тог правила и на крају у напомени каже да сад више нема потребе за тим правилом. Ја не знам како си ти закључио да говори  о правилу писања СА цртицом.

Можемо писати Клајну, мада ја заиста не видим да ту има било шта нејасно. С друге стране, то ново правило (боље рећи, укидање старог правила), толико је сулудо и ван памети, да  потпуно разумем што ти се здрав разум опире да га прихвати…

[Шоми]

Ајд састави писмо Клајну, јер имаш правопис, па нек он протумачи ту тачку и шта су мислили њоме.

[Бруни]

Па ја не знам , Мики, шта да га питам, јер је мени јасно. Боље ти састави, јер ти знаш шта да питаш, тј. шта ти није јасно, па ћу ја послати (а могу ти проследити и његов мејл, па му лично пиши). Што се текста у П10 тиче, тачно сам га цитирала. Тамо где стоје угласте заграде и три тачке, налазе се примери, ништа више.

[Stoundar]

Mada ova izmjena na prvi pogled izgleda neobično, u srpskom ima i drugih odstupanja od latinične prakse. Ne zaboravimo da se piše transkribovano latinicom i onda kada se u drugim jezicima to ne radi, uglavnom zbog jednostavnijeg preslovljavanja u ćirilicu. I to može izgledati , pogotovu ako je transkripcija pogrešna ili izgleda nezgrapno, jer čitalac zna da je u latinici moglo i bez transkripcije. Zašto moram gledati film u kome se neprestano pominje *Molder ako se DVD titlovi gotovo uvijek pišu latinicom?

Ne mislim da je ovo značajna promjena, jer u prosječnim tekstovima uopšte nema izvornog pisanja tipa Baracka Obame, tako da će ovo pravilo uticati samo na ograničene slučajeve, npr. ako nije poznata transkripcija a pisac nije mogao ostaviti naziv u nominativu, kada će biti olakšano preslovljavanje u ćirilicu. Ipak, u tekstovima gdje se uglavnom koristi izvorno pisanje (kakvi su određeni stručni tekstovi), vjerovatno se neće primjenjivati ovo pravilo, ali to već nisu prosječni tekstovi na srpskom standardnom jeziku i ne mislim da su autori takve imali u vidu.