Svoje ili moje?

[Бруни]

Pitanje s mejla:

како је правилно рећи:шаљем вам своју или моју биографију? молим за објашњење.

Sad, ja znam da je pravilno SVOJU, ali ne znam zašto…

Da li neko može da da neko objašnjence? Hvala 

[Stoundar]

Lijeno ću resajklirati odgovor koji je napisao J o e na Vokabularu.

Главно је правило да се заменица за свако лице свој употребљава када је лице на које се односи присвојна заменица (мој, твој, његов/њен, наш, ваш, њихов) једнако лицу субјекта.
Ја сам узео свој (: мој) тањир.
Ти си узео свој (: твој) тањир.
Он је узео свој (: његов) тањир.

Стевановић каже да норма нешто блаже гледа на некоришћење заменице за свако лице у 1. и 2. л. мн. (Узмите ви ваш тањир, а ми ћемо наш, мада је боље: Узмите ви свој тањир, а ми ћемо свој.)

[Бруни]

Fala Stoundar. Eto, samo Joe ume to tako lepo da sroči… 

[woland]

A kako vam izgleda ova rečenica:
"U ovom romanu prikazala sam Šekspira u svojim kasnim dvadesetim godinama…"?

[Duja]

A kako vam izgleda ova rečenica:
"U ovom romanu prikazala sam Šekspira u svojim kasnim dvadesetim godinama…"?

Ambivalentno…

Na prvu loptu, sve je u redu s njom (tj. Šekspir je u dvadesetim godinama). Verovatno je ne bih ni primetio da je deo dužeg teksta. Da je rečenica bezlična, bila bi potpuno u redu:

U ovom romanu prikazan je Šekspir u svojim kasnim dvadesetim godinama…

Ovako, na drugu loptu, ako počneš da je analiziraš, shvatiš da je posesivnost malo pobrkana, i da bi zapravo trebalo u njegovim pošto je subjekat rečenice "ja". Ali i dalje mi ne zvuči nešto jako čudno, valjda zato što je posesiv "svojim" blizu svog namerenog subjekta (Šekspira).

[Бруни]

Mislim da je ok, jer nije logično da ona prikazuje Šekspira u "njenim" dvadesetim godinama. Nema nikakvog smisla da se to "svojim" odnosi na nju.

[woland]

Rečenica nije ispravna jer se pridjevske prisvojne zamjenice (svoj, svoja, svoji…) upotrebljavaju kada treba označiti pripadnost subjektu neke rečenice.  Budući da je u ovoj rečenici subjekt "ja", trebalo bi "njegovim dvadesetim godinama".

Nijesam bio u nedoumici da li je to ispravno ili nije, već sam bio iznenađen što citiranu rečenicu nijesam našao u novinama  nego u predgovoru knjige "Glumci - roman o mladom Šekspiru". Ako smo se već navikli na razna skrnavljenja jezika u novinama i na televiziji, zar ćemo to ubuduće morati da trpimo i u književnim djelima?

Evo konteksta:

U ovom romanu prikazala sam Šekspira u svojim kasnim dvadesetim godinama, kada je upravo i počeo da piše drame. On je bio u Londonu, a njegova žena sa kojom i nije bio u velikoj ljubavi, živjela je 100 milja dalje, u Stratfordu sa njihovom djecom. Šekspir je napisao svoje slavne ljubavne sonete za koje mnogi istraživači vjeruju da govore o njegovoj vezi sa sjajnim i razmaženim mladim erlom od Sautemptona i tamnokosom italijanskom muzičarkom Emilijom Basano. Moj roman je o tom ljubavnom trouglu.

Stefani Kauel (autorka romana)


Po mom mišljenju, nezgrapna je i druga rečenica. Problematično je ono "u Stratfordu sa njihovom djecom".  To je trebalo ljepše formulisati jer ovako ispada kao da živi sa nečijom djecom iz Stratforda.  Bolje bi bilo "živjela je sa njihovom djecom 100 milja dalje, u Stratfordu".

Bilo kako bilo, izgubio sam volju da čitam taj roman, jer ako ovako počinje, ko zna šta bi se još tamo našlo  

[Бруни]

Ма, мени је уопште то истицање "својом", "њиховом" и сл. неприродно. Данас људи говоре српски са енглеском синтаксом и правилима. Имају проблем уз вези са нечим, или га немају, уместо да имају или немају нешто против, и друге бесмислице које видим по нету.

Што се мене тиче, ја бих пола тих присвојних придева избацила, јер су непотребни, а у српском се не користе тако често као у енглеском.

U ovom romanu prikazala sam Šekspira u svojim kasnim dvadesetim godinama, kada je upravo i počeo da piše drame. On je bio Tada je živeo u Londonu, a njegova žena, sa kojom i nije bio u velikoj ljubavi, živjela je 100 milja dalje, u Stratfordu sa njihovom djecom. Šekspir je tada napisao svoje slavne ljubavne sonete za koje mnogi istraživači vjeruju da govore o njegovoj vezi sa sjajnim i razmaženim mladim erlom od Sautemptona i tamnokosom italijanskom muzičarkom Emilijom Basano. Moj roman je govori o tom ljubavnom trouglu.

[woland]

U pravu si kada je riječ o kolokvijalnom govoru, pisanju na netu, političarima, voditeljkama, novinarima… koji bukvalno prevode engleski, ali ovdje je riječ o kvalifikovanom prevodiocu koji bi morao, prije svega, da zna pravila sopstvenog jezika - gramatička, pravopisna i stilska.

Inače, tvoje prevode bih, sudeći po ovom što si napisala, rado čitao.  

[Бруни]

Hvala, Woland …

[woland]

Molim, Bruni 

Mada, kad malo bolje razmislim, umjesto kasne dvadesete bih stavio pozne dvadesete 

[Бруни]

Da, i meni se taj deo s kasnim dvadestim uopšte ne dopada. Razmišljala sam kako bih to promenila ali ništa mi bolje nije padalo na pamet. Mislim da je zaista bolje (i čak prirodnije) reći pozne dvadesete. Reč "kasne" se obično upotrebljava za periode, a ne za nečije godine (Fokstrot je igra koja se pojavila u kasnim dvadesetim godinama 20. veka.)