kombinovana tvorba reči

[Шоми]

Аналогно ти је с горњим Џоовим примерима, Синисаке, за ова два последња.

За бестелесан: без- + тело _{/скраћена основа с множинским продужетком: телес(а)/} + -ан → бестелесан, комбинована творба.

Ток извођења за уморан: у- + морити → уморити → умор + -∅ или у- + мор + -∅, аналогно и премор, одмор, замор. Овде је подједнако сувисло извођење и од глагола и од именице.

[sinisake]

@Vukvuk, i @Somi,
hvala! Malo je komplikovanije no sto sam mislio, ali sad je znatno jasnije!

Da, pretpostavio sam da pridev telesni nije osnova, nego imenica telo, s tim sto me zbunilo to S.

[J o e]

Не, умор никако није у- + мор- + -∅. Која би била парафраза? За умор-∅ је ’стање (~ -∅) кад се неко умори (~ умор-(ити се))’.

[sinisake]

Evo jos nekoliko primera:

neustrašivost - drugi model, odnosno izvedenica od neustrašiv (koja je već po tvorbi, doduše, malo zanimljivija), ili…?

Da, kad smo već kod toga, kako smo došli do prideva neustrašiv? Ima li osnova za sumnju na "dvostruku prefiksaciju"?

Koren je, valjda, strah, e, sad, šta se tu sve izdešavalo…da ne lupam…. imam ideju, ali voleo bih kompetentniju analizu…

[J o e]

Страх- + -ити → страшити
у- + страшити → устрашити
не- + устраш- + -ив → неустрашив
неустрашив- + -ост → неустрашивост

[sinisake]

Hm, okej … a ovo:
http://www.biblesos.org/sr/Stra%C5%A1iv-%C4%8Dovjek-me%C4%87e-sebi-zamku-a-ko-se-u-Gospoda-uzda-bi%C4%87e-u-visokom-zaklonu/

strašiv je legitimna osnova, zar ne? Zar su baš uvek glagoli motivne reči?

[Vukvuk]

Ja lično ne osećam strašiv kao reč, kao ni ranije pomenuto zvežđe, čak i ako su te reči negde atestirane.

Moj savet ti je da radiš ovako:

Korak 1. Izlistati sve moguće načine na koje je reč mogla da nastane:

ne-ustrašiv
ne-u-strašiv
ne-ustraš-iv
ne-u-straš-iv

Korak 2. Eliminisati one gde pretpostavljena motivna reč ne postoji.

ne-ustrašiv
ne-u-strašiv
ne-ustraš-iv
ne-u-straš-iv

Korak 3. Eliminisati one gde pretpostavljena derivacija nije odgovarajuća u pogledu vrste reči.

Korak 4. Eliminisati one gde pretpostavljena derivacija nije odgovarajuća u pogledu značenja.

ne- negacija + ustraš- od ustrašiti "uplašiti, zaplašiti nekoga" + -iv "kome se može učiniti radnja označena glagolom"
ne- negacija + u- ? + strah "osećanje uznemirenosti pred predstojećom opasnošću"+ -iv ? (rekao bih da je -iv glagolski sufiks)

[sinisake]

Da, ali… strašiv je vrlo blizu i danas korišćenoj: strašljiv (zanimljivo je kako danas najčešće koristimo pridev plašljiv u tom značenju, a izveden je od potpuno drugačije osnove?!).

http://www.mycity.rs/slika.php?slika=36879_58551665_PLAH.jpg

Dakle, meni se pričinilo da ova opcija nije za odbacivanje:
ne-u-strašiv
?


strašiv - očito je donedavno (u istorijskim razmerama) funkcionisala kao reč koja označava onog ko je plašljiv…

Pretpostavka: u-strašiv (onaj kog je lako uplašiti?)  (to, izgleda, neće proći, a interesantno je da meni podjednako arhaično ustrašiti još uvek fercera u hrvatskom i slovenačkom  )

ne-ustrašiv (onaj kog nije lako uplašiti, koji se ne boji)

Taj korak 2 - čvrsto je povezan sa istorijom jezika, i to baš otežava stvari, ta eliminacija gde pretpostavljena motivna reč ne postoji…  A reč neustrašiv, vrlo verovatno, nije nastala mnogo nakon reči strašiv…

No opet… kad posmatramo prideve slične strukture - neumoljiv, neuništiv, mnogo logičnije je da je osnova za građenje bio glagol (sa prefiksom u), ALI pridevi umoljiv (eno ga i u novom pravopisnom rečniku) i uništiv… postoje, a nastali su, valjda od glagola… E, sad, da li se negacija ’kalemi’ na glagol ili pridev…

Uh, višak slobodnog vremena… 
P.S. Naposletku, neustrašivost je izvedenica, ako sam dobro shvatio? (a ovo mi je zapravo najvažnije)

[J o e]

Баш га закомпликова.

Начелно, није много битно да ли ћеш деривирати не-умољив или не-умол-’ив. И једно и друго је логично, а не знам зашто се не бисмо морали определити само за једно. То може зависити од методологије или сензибилитета. Ипак, не може не-у-страшив, јер мораш дати неко значење префиксу у. У овом случају, он нема посебно значење осим што перфективизује глагол страшити (некога). Ето, и то може бити једна смерница.

Ја бих ти саветовао да, определивши се за један од модела које ти је Вуквук препоручио, увек провериш и да ли састав морфема (саставних делова) с једне стране одговара парафрази (значењу) с друге стране:
не₁-умол₂-ив₃ ’који₃ се не₁ може₃ умолити₂’
неустрашив₁-ост₂ ’особина₂ онога који је неустрашив₁’
без₁-бриж₂-ан₃ ’који је₃ без₁ брига₂’

[sinisake]

Da, hvala na pomoci i razjasnjenjima. Ako naletim opet na neki bizaran primer, javicu se…

[gertruda]

Kojim načinom tvorbe je nastala imenica Crvenkapa?

[J o e]

Слагањем. (Постоји могућност да у неком издању жуте граматике погрешно стоји комбинована творба.)

[sinisake]

Nauka napreduje… Naleteh na jedan svez naucni rad: http://doisrpska.nub.rs/index.php/filolog/article/view/2068.
Poceh da citam, i vec u drugom pasusu jedna zanimljiva stvar:
Код Станојчића и Поповића је сам процес адекватно дефинисан као “једновремени процес слагања (композиције) и извођења (деривације)“, али поменути аутори у комбиновану творбу сврставају и именице којима ту није место, типа подбрадак, нарамак, довратак, које су образоване суфиксацијом синтагме;

Sufiksacija sintagme?! To je vec nesto… Lingvisticki sred (https://www.urbandictionary.com/define.php?term=shred), par ekselans… U istom pasusu su, uzgred, pomenute i greske u vezi sa tumacenjem tvorbe reci upis ili uvoz, koje su ovde vec bile tema… Ne znam da li smem da nastavim dalje da citam, nesam potkovana™…

Sta kazu znalci?

[J o e]

Да, то заступа нпр. Божо Ћорић. Није толико нелогично, мада ни помена о томе код Клајна или Станојчића.