Ради се о једном тексту који спремамо на Библиотеци, а говори о Миловану Видаковићу, дакле писцима из 19. века. Сад прегледам текст, и аутор стално користи датив или генитив, а мени је мало позната та област, а према тексту, рекла бих да је то било овако: писац почне да пише књигу, онда обнародује да је пише и тражи претплатнике. Од новца који добије, штампа књигу. Ако не сакупи довољно претплатника, онда књигу изда ако има неког добротвора који је вољан да финансира штампање, ако не, ником ништа.
Мислим да би то било исто што и данас оно кад купујемо књигу у претплати, дакле купиш књигу још пре него што изађе из штампе, па кад изађе, онда ти је пошаљу или је сам подигнеш. Генитив и датив ми делују много безвезе, а не знам како другачије да се то каже.
ЕДИТ:
Ево неких реченица, можда ће бити јасније:
забележен је као претплатник више српских књига
од којих су неки касније били претплатници Видаковићевих романа
Вук се такође критички освртао и на Видаковићеве објаве за претплату трећем делу