Светски дан слободе медија

[Тузор]

Од честитке Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног значаја и заштиту подата о личности, више ми се свидео овај део из прогласа Удружења новинара Србије:

Dobro je što je kleveta dekriminalizovana i što u medijima ima više pluralizma, odnosno što danas, za razliku od pre godinu dana, među vodećim medijima u Srbiji ima i opozicionih. Ipak, upozoravamo da političke gazde besprizorno koriste medije, a naročito tabloide, kao glavno oruđe političkih obračuna, gazeći pritom moralne i društvene norme, kao i načelo samostalnosti uređivačke politike i autonomije glavnih urednika.

Pored toga, novinari i urednici u najvećim medijima sve češće polažu račune marketing menadžerima, stručnjacima za odnose s javnošću, kako ne bi ugrozili poslovne interese svojih kompanija i političkih patrona.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=02&nav_category=12&nav_id=710455

Дакле, без обзира на прокламовано напредовање на листама на којима се рангирају медији у свету по критеријуму слободе и независности, јасно је да о суштинској слободи штампе (медија) код нас нема говора.


>>Mod:Obrisana samopromocija. Forum nije besplatna oglasna tabla.<<

[Бруни]

Heh. Kleveta dekriminalizovana. I to je, kao, dobro, prema Udruženju novinara. Pa zato nam je i novinarstvo palo tako nisko, jer svakakvo đubre se objavljuje, bez straha da će odgovarati za laži i klevete. To nigde u svetu (onom iole normalnom) nema. Nekada je to udruženje bilo udruženje od ugleda. Sad boga pitaj ko su mu članovi: paparaci i ogovaruše iz žute štampe.

[rade]

Не схватам како је добро што је клевета декриминализована? Значи ли то да лажи више нису за осуду и да је обавеза истинитог и одговорног извештавања постала необавезна опција?

[Тузор]

Nekada je to udruženje bilo udruženje od ugleda. Sad boga pitaj ko su mu članovi: paparaci i ogovaruše iz žute štampe.

Све нешто мислим да је још за неке добро што је "клевета декриминализована". 

Када смо већ код клевете: ДЕфамација или дИфамација?

[Duja]

To znači da kleveta nije krivično delo. Ne goni te država i tužilac po službenoj dužnosti. Oštećeni i dalje može da te privatno tuži i da ti uzme debele pare ako se tako dokaže.

[Бруни]

Pa trebalo bi da bude.

[Vukvuk]

Ma zašto bi trebala da bude, kleveta kao krivično delo je samo prepreka da se slobodno piše o korupciji i drugom kriminalu, pedofiliji (kod sveštenstva) itd.

[rade]

Зашто би то била препрека ако је извештавање тачно? Клевета подразумева да је саопштена намерна лаж о нечему или некоме. Треба се само ставити у положај оклеветаног који реално нема никакве шансе да се избори да сви, који су прочитали или чули клевету чују и то, да се ради о обичној лажи. Пошто сам био у тој ситуацији, могу да кажем да се ради о сличном осећају немоћи и беса који вероватно имају силоване жене. Могућност вођења судског спора сасвим је теоретска, поготово из угла малог човека, а надокнада штете никад не узима у обзир индиректну штету коју неко претрпи.

Суштина проблема је да је срозавање новинарске професије данас достигло невероватне размере, да се за 100 евра може наручити какав хоћеш чланак о коме било и да не постоји никаква одговорност за написано, што је том декриминализацијом клевете сада утврђено као нормална појава. Као илустрација докле то иде, мени се стално јављају разноразни новинари, чак и из озбиљних редакција типа "НИН", који нуде да нас представе у часопису у најбољем светлу, наравно за неку ситну надокнаду.

Лаж је лаж, била она названа клеветом, или не.   

[Vukvuk]

A baš je novinarstvo bilo pre na nekom visokom nivou, dok je Partija vodila uređivačku politiku? Molim te.

Prepreka je jer sumnja može biti opravdana, a da ne može da se dokaže.

[rade]

Молим те, ко је поменуо партију или Партију? Просто је невероватно како успеваш да увучеш политику у све живо. Читај мало шта сам написао. Из чега следи да сам било шта рекао на тему "онда vs. сада"? Зашто си толико оптерећен нама, старијима, да мораш сваки пут да потежеш причу о времену у којем ниси живео?

Шта, према теби сумња је довољан доказ да се пише о томе како је Петар Петровић узео паре за то и то. А Петар Петровић онда треба да иде од једног до другог пријатеља и да га убеђује да није? Немам речи.

[Vukvuk]

Pa zašto sam ja opterećen ako ti pišeš o srozavanju novinarske profesije? Da bi se srozala, valjda bi trebalo da je prethodno bila na nekom nivou. Ja samo izvodim logičke zaključke. 

Danas mnogo stvari ne valja, ali ne valja ni predstavljati da je "nekad" sve to bilo mnogo bolje. Takav diskurs ljudima stvara osećanje propasti, nemoći i mirenja sa "sudbinom", zbog čega onda ništa ni ne rade na tome da se stvari promene. A mnogo stvari zavisi od nas samih i predstava u našim glavama.

Back on topic, zbog "osnovane sumnje" neko može biti i priveden, a kamoli da se piše o njemu. Ja mislim da je "opravdana sumnja" sasvim dovoljan razlog da se piše o nekom delu. Evo, npr., moguće ni za jedan fakultet u Srbiji nije jasno kako se troši novac od školarina. Ako im tražiš finansijske izveštaje, nećeš ih dobiti. Na svim sa kojima sam ja imao veze, nije moguće izbeći kuloarske priče o tome ko je sve od kadra zaposlen preko veze itd. To ništa ne može da se dokaže. (Mito ni na sudu ne može da se dokaže, a kamoli novinar da ima dokaz.) Ako se o tome ne bude pisalo, nikad se neće ni promeniti.

Ili, čuveni "tajkuni". Šta to uopšte znači, jesu li oni kriminalci ili nisu? Situacija u kojoj je potpuno sumnjivo kako se neko obogatio, kako je baš njegova firma dobila određeni posao itd., međutim ne smeš da pišeš o tome jer on može da te tuži i oglobi, može da potkupi sudije!, i da za ceo život imaš da zaćutiš.

Ili, u svim školama u Srbiji, 5-10% dece, po mojoj slobodnoj proceni, trpi svakodnevno fizičko nasilje. Ko zna koliko njih trpi psihičku torturu. Sva deca znaju ko su nasilnici. Znaju i psiholozi, pedagozi, nastavnici. Međutim, kada bilo koji slučaj dođe u novine, direktori su uvek frapirani, to je izuzetan slučaj, to nije moguće u njihovoj školi itd. Ako već govorimo dokle ide "novinarsko srozavanje", čisto ilustracija dokle ide "čast" i "ugled".

Dosta je tog mentaliteta zaštite "časti i ugleda", ako si stvarno pošten, šta te briga šta se piše o tebi? Ako nije istina, vreme će pokazati da je tako. A ako je istina, onda javnost treba da zna, da bi i na državnim organima bio veći pritisak da odrade svoj posao.

[rade]

Ма, брате, потпуно си побркао ствари. Клевета је лаж, усмерена на физичко или правно лице и ја говорим о томе (чак не знам да ли се може оклеветати правно лице, можда само особа).   Писање о појави сасвим је нешто друго и то не само да није спорно, него ја о томе уопште не говорим. Друго, клевета није само у изношењу директне лажи, већ и у манипулацији истином. На пример, можеш да кажеш: "Од факултета у Србији не могу се добити финансијски извештаји, тако да јавност не може да се упозна с тим како се троше паре од школарине", али ако кажеш " ni za jedan fakultet u Srbiji nije jasno kako se troši novac od školarina. Ako im tražiš finansijske izveštaje, nećeš ih dobiti"  ставио си консеквент пре антецедента што је логичка грешка и аутоматска манипулација. Можда је исправно што не дају финансијске извештаје свакоме, шта их на то обавезује ако су већ предали завршни рачун држави?

Ни у првој реченици ниси тачан. Новинарска професија ЈЕСТЕ била "на неком нивоу". Узми старе бројеве поменутог "НИН"-а, упореди их с оним што се може наћи данас, па ћеш видети. И да се не враћам на политику, тада прве стране нисам ни читао. Кретао сам отпозади и читао  шаховску рубрику Владе Козомаре и Димитрија Бјелице ("Ослобођење") или Глигорића ("Политика"). Читао сам због њих, чак дан-данас копирам КОзомарин стил кад хоћу нешто лепо да кажем. Шта данас да прочитам? Дакле, постојало је и објективно извештавање и лепа новинарска реч и због тога су се куповали и "НИН" и "Политика" и низ других новина. И да, професија се срозала. Не бих даље.

[rade]

Dosta je tog mentaliteta zaštite "časti i ugleda", ako si stvarno pošten, šta te briga šta se piše o tebi? Ako nije istina, vreme će pokazati da je tako. A ako je istina, onda javnost treba da zna, da bi i na državnim organima bio veći pritisak da odrade svoj posao.

Стварно? Ево, да имам неке своје новине написао бих да вараш жену, да си силовао малолетницу и да си био на робији због проневере. Шта те брига ко то чита, ти знаш да ниси и то је то, време ће показати.

[Vukvuk]

Dobro, nisam mislio da je svejedno, ali to je potpuno nerealan primer, jer niko nema interes da tako nešto piše o meni, tj. tek tako o nekom. Ja znam da su za klevetu pokretali tužbe razni "biznismeni", Jelene Karleuše, Velje Ilići i slični, i to već na neki način indicira da ta krivična odredba nije služila onoj svrsi u kojoj je ti predstavljaš.

Problematična je situacija u kojoj bih ja mogao da ugrozim nečiju moć, a onda on iskoristi svoju moć u nekim novinama, okleveta me i tako me eliminiše kao opasnost. Ali zbog toga mediji moraju biti slobodni. Inače je van pameti pretpostavljati da novinari klevetaju tek tako, ničim izazvani, pa da bismo ih u tome sprečili, kleveta mora da bude krivično delo.

(Fakultete obavezuje zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali taj zakon niko ne poštuje. No to je sasvim druga tema.)

[rade]

Пример је есктра реалан јер се десио мени, а интерес онога, ко је наручио то писање, био је врло новчано опипљив. Новинар, без одговорности према написаном, без кривичне одговорности, написао је шта му је плаћено да напише. Према томе, ништа није ван памети, само треба следити токове новца.

[Тузор]

Ствари не треба посматрати и схватати у смислу - клевета као кривично дело угрожава слободу медија, а декриминализација клевете доприноси тој слободи.
Суштина клевете јесте у изношењу и проношењу нечега неистинитог о личности, дакле - човеку, субјекту, физичком лицу, а што може да нашкоди части и угледу те личности. Није свако проношење лажи клевета. Из чињенице да су вршене злоупотребе приликом утуживања и - што је још трагичније - приликом пресуђивања за ово доскорашње кривично дело, не треба извлачити закључак да ће брисање клевете из "регистра" кривичних дела допринети јачању права, правде и истине.
С једне стране "Партија", са друге "Мардоково царство"… Нема ту ’леба за слободну штампу.

[Vukvuk]

Dobro, Rade, a da ti se desilo da si potpuno siguran da je aktuelni gradonačelnik potpuno korumpiran lik, koji namešta poslove svojim firmama i firmama svojih prijatelja "tajkuna", i da je to van svake razumne sumnje potkrepljeno dostupnim informacijama i logičkim dokazima, ali ne i materijalnim, i ti ne smeš o tome da pišeš jer ti, ako te taj lik tuži za klevetu, preti kazna od nekoliko miliona, koju nećeš moći da platiš, i lik tako osvoji novi mandat jer niko ne sme da piše o njegovim malverzacijama, kako bi onda mislio o kleveti?

[rade]

Исто бих мислио. Можеш да пишеш о појави, али за човека мораш да имаш доказе. Ал Капоне није осуђен за убиство, јер нису то могли да докажу, него за утају пореза, што су могли.

Први пут кад савијеш закон због дневне политике или "виших интереса", изгубио си.

[Vukvuk]

Ali novine nisu sud! Kako bi bilo ko znao da je Al Capone uopšte činio (ili naručivao) ubistva da novine nisu smele o tome da pišu?! Ti si sam upravo "oklevetao" Al Caponea… Ne smeš tako o čoveku, moraš da imaš dokaze.

[rade]

Нисам оклеветао г. Капонеа, читај шта сам написао: "није осуђен за ово, него за оно", нисам рекао да икога убио. А да мислим - имам право.

Додатак: Јел’ ти стварно мислиш да има тамо неки "тајкун", "лош момак", који ради то што ради без одобрења и садејства "одозго"? Или да то не зна, онај ко би то морао да зна? Милош Обреновић знао је шта се дешава у сваком селу и то без интернета, мобилних или железнице, а данас власт (и народ), шатро, не зна шта ради господин тајкун па то новинар треба да им објасни? У условима социјалних мрежа не треба ми новинар, другари ми све испричају. 

[Бруни]

Ja se potpuno slažem s Radetom. Ne možeš ti u novinama da napišeš "Pera krade državne pare" ako nemaš materijalan dokaz za to. Možeš da insinuiraš, sugerišeš, izlažeš činjenice do kojih si došao na osnovu svojih istraživanja, da izlažeš šta su drugi rekli i uradili (jer to je novinarstvo, prenšenje vesti, a ne davanje sopstvenih mišljenja, i formiranja mišljenja javnosti) na osnovu kojih svako s tri prsta mozga može da izvuče sam zaključke, ali ne možeš da kažeš nešto o nekom dok se to na sudu ne dokaže. Svako napredno zakonodavstvo i novinarstvo optužene za neka krivična i druga dela naziva "navodnim" (na španskom presunto, ne znam kako se to kaže na srpskom) čak i ako je više nego jasno da je taj neko kriv, sve dok sam ne prizna ili ga sud ne osudi zbog tog krivičnog dela. Polazi se od toga da je čovek nevin, a krivica treba da se dokazuje, a ne obrnuto, kako je to bilo u komunizmu. Čudi me, Vukvuče, da si baš ti od svih takvog mišljenja.

[Бруни]

Ali novine nisu sud! Kako bi bilo ko znao da je Al Capone uopšte činio (ili naručivao) ubistva da novine nisu smele o tome da pišu?! Ti si sam upravo "oklevetao" Al Caponea… Ne smeš tako o čoveku, moraš da imaš dokaze.

Odakle ti to da su baš novine pisale o Kaponeu? Pa zar ti misliš da je Eliot Nes za Kaponea saznao iz novina? Ajde, Vuče, nisi ti baš toliko naivan… Pa samim novinarima je upravo policija kod takvih slučaja najvredniji izvor…

[Vukvuk]

Prvo, kao što kaže Duja, i dalje je moguće povesti privatnu parnicu u slučaju klevete, i tražiti naknadu štete. Drugo, kao što rekoh, praksa pokazuje da su tu odredbu krivičnog zakonika koristili političari, sumnjivi "biznismeni" i estradne zvezde pre za napade na novinare ili čisto tužakanja radi, nego da bi zaštitili "čast i ugled". Mislim da je bolje da se čuje nekad i laž, nego da se ne čuje istina, jer recimo da rečena laž ima privremene posledice na pojedinca, dok prećutana istina ima posledice po celo društvo. I još jednom, razlikujte prezumpciju nevinosti u sudskom postupku i članak u novinama! Te dve stvari nemaju nikakve veze. Novine iznose optužbe, a ne presude.

(A što se tiče Al Caponea, policija svakako ne saznaje o kriminalu iz novina, ali obični ljudi da.)

[rade]

Одакле право новинама да износе оптужбе засноване на клеветама, то је питање. Много си лепо све рекао, само сачекај да се теби лично деси то, о чему причаш у принципу, тада ћу видети како ћеш поднети приватну тужбу у реалности и чекати на суђење које се одлаже једном, па стоједном, док за тобом иде глас типа "то је онај што је изашао у новине".

Све сам до сада видео и много тога истрпео и на својој кожи, и клевете и то такозвано истраживачко новинарство. Баш бих воле да видим статистику колико је то ослобођено новинарство КОД НАС допринело да се смањи број злоупотреба о којима си говорио путем обавештавања јавности о овоме или ономе. И шта се дешава ако је јавност  обавештена? Шта ја као грађанин имам од тога што сазнам колико ме је опљачкао тајкун  А или Б, када је то тај радио управо у спрези с онима који су морали да га ухапсе и од којих ја као требqа да очекујем заштиту законитости? Шта ЈА имам од те информације, сем додатне секирације и осећаја немоћи да било шта променим? Полиција зна, али не реагује. Па како ја да реагујем? Да чекам следеће изборе да бих гласао за "праву партију" која ће све то из корена да промени?

"Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем" (Књига проповедникова)

Плус Макијавели, наравно.

[Бруни]

Slazem se s Radetom u potpunosti. Da bi javno mnjenje bilo ko fermao, treba pre svega da policija i politicari ne budu korumpirani, a sudstvo istinski nezavisno. U jednom drustvu gde oni koji treba da jure lopove rade u sprezi sa istima, saznanje o tome kako nas ti neki varaju samo pojacava osecaj nemoci i baznadja.

Evo, u Spaniji, imamo pravu eksploziju sudjenja korumpiranim biznismenima i politicarima, koji su pokrali nezamislivo velike pare. Za otkrivanje svih tih prevara zasluzna je pre svega policija, sudstvo i naravno, nezavisno novinarstvo. Bez toga, nijedan od ovih koji sad sede na optuzenickim klupama ne bi tu sedeli. Ali, to novinarstvo nije pisalo nista bez pokrica, tj. bez materijalnih dokaza. Konkretno, El Pais je bio prvi koji je objavio beleske bivseg blagajnika vladajuce partije PP, u kojima se vidi kome je sve isplacivan novac u toj partiji "ispod tezge". Kad je to bilo objavljeno, naravno da su gospoda iz PP graknula kako to nije istina i poceli da prete tuzbama za klevetu, ali sada se ispostavlja da su papiri originalni i istiniti, i bogami ce da padaju mnoge glave. Naravno, ni taj blagajnik nije nevinasce i upravo je to otkrio zato sto su ga ostavili na cedilu i pustili da padne, posto je i on sam pokrao vise od 10 miliona evra. Nije ni on blesav, ako pada, nece da pada sam.

Naravno, nije ni ovde sve savrseno, bilo je vrlo sramotnih presuda, ali to su usamljeni slucaji i mnogo je vise onih gde ce biti ljudi osudjeni ako jesu krivi. Kad je poslednji put u Srbiji bio osudjen neki tajkun koji je pokrao pare? Ili politicar koji se obogatio zahvaljujuci uticajima i iskoristavanju sopstvenog polozaja?

[Duja]

Одакле право новинама да износе оптужбе засноване на клеветама, то је питање. Много си лепо све рекао, само сачекај да се теби лично деси то, о чему причаш у принципу, тада ћу видети како ћеш поднети приватну тужбу у реалности и чекати на суђење које се одлаже једном, па стоједном, док за тобом иде глас типа "то је онај што је изашао у новине".

Malo zamenjujete teze, mada razumem otkud tvoj stav.

U pitanju je samo princip da se država nema pravo mešati u verbalne delikte. Kada se i do sada mešala, to nikad nije bilo u zaštiti malog oklevetanog pojedinca, nego političara i moćnika. Od sada će pravdu morati da traže sami. To i dalje ne ukida mogućnost autocenzure, jer ti moćnici i dalje mogu da prete dobrim advokatima i vezama, ali se bar država sklonila iz rabote "zaštite časti i ugleda".

A mali pojedinac od klevete nije bio zaštićen do sada, pa neće ni nadalje. Za to postoje drugi mehanizmi, kao što su negovanje novinarske etike od strane novinara i uredništva, novinarske komore i sudovi časti, te privatne tužbe. Što sve kod nas ne funkcioniše dobro, slažem se, ali je to potpuno drugi problem. Dekriminalizacija klevete je samo mali korak ka oslobađanju štampe od autocenzure. Nažalost, postoji i druga strana medalje: da se sloboda štampe pretvori u anarhiju štampe, čemu smo u poslednje vreme često svedoci.

[rade]

U pitanju je samo princip da se država nema pravo mešati u verbalne delikte. Kada se i do sada mešala, to nikad nije bilo u zaštiti malog oklevetanog pojedinca, nego političara i moćnika. Od sada će pravdu morati da traže sami.

И како ће то поправити ситуацију када моћници поседују медије? Раније их поседовала држава и партија, сада их поседују конкретна лица. Шта је различито? Раније ме држава није штитила, како ће ме штитити сад?

Медији су добили слободу, али да ли су добили било какву одговорност?

Да бисмо се правилно разумели: уопште се не залажем за увођење некакве цензуре, било она државна или ауто- . Залажем се против демагогије којом ме засипају последњих 20 година, све у име неких узвишених принципа који код нас доказано не само да не функционишу, него немају шансе да профункционишу јер нису прављени за нас, него за наше наредбодавце. У САД је тешко запушити уста баш свим новинама. Велика земља, много новина, тако да чак ни држава не може све да блокира. Код нас, где се с краја на крај земље стигне за пар сати, СВЕ може да се блокира и блокира се како коме одговара. Партија на власти влада медијима и јасно је да ће се објављивати само оно, што је њој у интересу. О каквој слободи и независности штампе причамо, кад у управним одборима медија седе представници партија?

Зато вас молим да ми покажете како ће И КАДА дати принцип профункционисати овде. Ипак немам три живота да сачекам док се сви накраду и док свима све буде потаман, па да се смилују да поступају како Бог заповеда. Када ће то овде бити from the people, by the people, for the people?