Imaš pravo. U tom kontekstu, ruralni je prva reč. Mada, mota mi se po glavi druga, daleko bolja reč, kad je reč o Arkadiji i finim i učenim pastirima, a to je bukolički, pastoralni. Jer, Arkadija i ti navodni pastiri koji su bažali od stvarnosti i po ceo dan pevali i igrali i uzdisali za neuzvraćenim idealnim ljubavima jesu bili tema pastoralnog romana renesanse. U Don Kihotu, npr. dosta se koristi pastoralna tematika u svrhu kritike te vrste romana (npr. kad Don Kihot boravi u Sijera Moreni, skakućući okolo go golcat, recitujući tužne pesme i plačući zbog svoje slatke Dulsineje, koja je u njegovoj glavi najlepša devica, a u stvarnosti seljanka iz njegovog sela, prosta i narodska, kakve zaista jesu pastirice…)
Što se eskapizma tiče, ne radi se o tome da je to fizički beg. Bilo kakav KONKRETAN beg, bio on realan, fizički, ili imaginarni u glavi, jeste beg, ne eskapizam. A generalno takvo ponašanje i prihvatanje bega u maštu od stvarnosti naziva se eskapizam. Konkretno, u romanu Don Kihota kritikuje se eskapizam pastoralnog romana, ali ne možeš govoritii o eskapizmu navodnih "pastira" i "pastirica" u planine, nego samo o njihovom begu. Možeš govoriti o eskapizmu neke osobe, ali onda objasniti šta su to uradili da se smatraju eskapistima, a to je beg od stvarnosti. Konkretno, u pastoralnim romanima to bi bio beg u idealizovanu prirodu, dok bi npr. u nekom modernijem romanu možda moglo biti reči o eskapizmu ljudi koji su postali zavisni od interneta, pogotovu oni koji npr. igraju igrice u kojima se pretvaraju u druge ličnosti i žive drugi život na internetu.
