Фонолошки и морфолошки правопис

[Бруни]

Да не идем у оффф тамо… Шта је то? И у чему је разлика?

[Duja]

Pa ono… fonetski je "piši kao što govoriš", a morfološki je "ne menjaj oblik korena i nastavaka."

Uzgred — mada i ja svaki put porazmislim — fonološki se odnosi na foneme, koje izučava fonologija (jednog jezika), a fonetski na fone (glasove), koje izučava fonetika (ajd’ da kažemo, primenjena fizika). Jesam li potrefio? Mrzim ovu nomenklaturu…
 

[Бруни]

Па какав је наш? Фонетски? Питам јер не разумем баш до краја ону вашу расправу на оној теми… Као да наш правопис није ни фонолошки ни морфолошки…

[rade]

Нисам стручњак, па не знам чему дати предност: ја пишем и говорим "подсетимо" (код мене се чује јасно "д", слушао сам аудио-запис), мој колега говори и пише "поцетимо" (док га ја не исправим), што одговара ономе како већина народа каже (ако баш и не пише). Ако би чисто фонетски правопис постао норма, да ли то значи да бисмо изгубили појам о етимологији? Из тог његовог "поцетимо" никако не бих могао да закључим да се ради о споју предлога и глагола, додуше не знам ни да ли ми та информација баш треба у животу…

[Vukvuk]

(код мене се чује јасно "д", слушао сам аудио-запис),

I u tečnom govoru?

Srpski pravopis je pretežno fonološki: to znači da je odnos fonema i njihovih zapisa približno 1-1 i da se fonološke alternacije beleže u pisanju. Ipak, postoje brojni izuzeci (i sve ih je više). Ruski pravopis je pak pretežno morfološki (morfofonološki): odnos morfema i njihovih zapisa približno je 1-1, a fonološke alternacije se ne beleže u pisanju. Ipak, i tu postoje dosta brojni izuzeci (ali su njihovi koreni mahom istorijski).

[Бруни]

Srpski pravopis je pretežno fonološki: to znači da je odnos fonema i njihovih zapisa približno 1-1 i da se fonološke alternacije beleže u pisanju. Ipak, postoje brojni izuzeci (i sve ih je više). Ruski pravopis je pak pretežno morfološki (morfofonološki): odnos morfema i njihovih zapisa približno je 1-1, a fonološke alternacije se ne beleže u pisanju. Ipak, i tu postoje dosta brojni izuzeci (ali su njihovi koreni mahom istorijski).

Ајде сад то исто, али као да објашњаваш детету од 5 година. (ништа те не разумем ).

[rade]

I u tečnom govoru?

Па, снимао сам предавања, ту јасно кажем "д", а нисам анкетирао околину за њихове утиске када причам у папучама, мада ме подевају да увек звучим као да држим говор .

С руским правописом немам проблема, имам с изговором кад је у питању ё, које су доскора писали без умлаута, а сад поново пишу с њима. Масу речи научио сам индуктивно, читајући, сад морам да научим и изговор (сестра - сёстры, не сестры, како ми се чинило логичним). То би говорило у прилог фонолошком правопису, али некако не могу да натерам себе да кажем "поцетити"

[Vukvuk]

Ајде сад то исто, али као да објашњаваш детету од 5 година.

Možda će biti jasnije na primeru? Pišemo oduzeti, odbaciti, ali otpustiti; obuzeti, obdariti, ali opteretiti; izučiti, izbaciti, ali ispisati; razići, razbacati, ali raspisati; sići, spustiti, ali zbaciti. Ako bismo pisali prema morfološkom principu, pisali bismo odpustiti, obteretiti, izpisati, razpisati, sbaciti.

Slično, pišemo podatak, podaci, poredak, poreci; prema morfološkom principu bi bilo podatci, poredci. Pišemo iščupati, iždžigljati; prema morfološkom principu bilo bi izčupati, izdžigljati.

U svim primerima vidiš da fonološki princip čuva korespondenciju fonema : zapis foneme (fonema /s/ se uvek piše <s>, po cenu da se morfema, na primer, /raz/ piše i <raz> i <ras>), pa se prema tome beleže sve morfofonološke alternacije (jednačenje po zvučnosti, po mestu izgovora, gubljenje suglasnika). Morfološki princip pak čuva korespondenciju morfema : zapis morfeme (morfema /od/ se uvek piše <od>, po cenu da se grafema <d> nekad izgovara [d], a nekad [t]), pa se morfofonološke alternacije ne beleže.

Međutim, i mi pišemo predsednik, odštampati, vođstvo, jurisdikcija, postdiplomski, jedanput, najjači, prema morfološkom principu. S druge strane, i u ruskom se piše, na primer, raspisat’, prema fonološkom principu.

[Бруни]

Hvala na trudu (zaista), ali pošto je meni sva ta terminologija poprilično nepoznata (morfeme, lekseme i ostale -eme), i dalje ne kapiram baš najbolje. Pa niti kažemo, niti pišemo preTci. U čemu je fazon s tim primerom? Nit kažemo, nit pišemo izdžikljati, nego iždžikljati, valjda? Takođe nit pišemo nit kažemo oBteretiti, nego opteretiti. Odakle ti to sbaciti? (Koliko shvatam, to bi bio morfološki tip, ali ne kapiram u čemu se sastoji, što se to tako piše?) Koliko vidim to nema veze s onim preCednik, jer tu zaista pišemo nešto drugo od onog što kažemo, te po nekom mom skromnom shvatanju, tu npr. trokira fonološki zapis, jer nije baš "piši kao što govoriš".

[Шоми]

Прочитај ово са сајта: http://www.srpskijezickiatelje.com/gramatika:osnovne-jezicke-jedinice, па онда пажљивије Вукову поруку и биће ти јасно. Ту је разјашњено шта је фонема, шта морфема те други називи.

Вук ти каже да би нам правопис био морфолошки кад бисмо писали <одпустити> (не бисмо, дакле, бележили поједине гласовне промене у писму), а фонетски правопис значи писати <растурити>, а не <разтурити> — фонема (глас; најмања језичка јединица која не носи значење), овде /с/, у морфеми (један ред виша језичка јединица која уноси разлику у значењу), овде предметак /раз/, пише се онако како се изговара (<рас> испред безвучних сугласника), не онако како јој је основни морфолошки облик (<раз>).

[Бруни]

Прочитај ово са сајта: http://www.srpskijezickiatelje.com/gramatika:osnovne-jezicke-jedinice, па онда пажљивије Вукову поруку и биће ти јасно. Ту је разјашњено шта је фонема, шта морфема те други називи.

Вук ти каже да би нам правопис био морфолошки кад бисмо писали <одпустити> (не бисмо, дакле, бележили поједине гласовне промене у писму), а фонетски правопис значи писати <растурити>, а не <разтурити> — фонема (глас; најмања језичка јединица која не носи значење), овде /с/, у морфеми (један ред виша језичка јединица која уноси разлику у значењу), овде предметак /раз/, пише се онако како се изговара (<рас> испред безвучних сугласника), не онако како јој је основни морфолошки облик (<раз>).

Boldovano je sasvim dovoljno da razumem o čemu se radi.  Fala!