Најновије поруке

31

Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član

« Последња порука Stierlitz 9. 08. 2023. у 14.45 »

Drugo pitanje, isto u vezi sa brojevima: U gramatikama sam našao (u praksi se susreće ređe) da brojevi dva, tri i četiri (uz broj jedan, koji tu ne spominjem jer kod njega nema dileme) se mogu deklinirati. Daje se i puna deklinacija tih brojeva u svim padežima, sa primedbom da se u današnjem jeziku ti kosi oblici brojeva dva, tri i četiri malo koriste. Iz vašeg odgovora na moje prvo pitanje pretpostavljam da i kod brojeva dva, tri i četiri važi isto to pravilo da se ti brojevi ako su poslednji član višečlanih brojeva ponašaju kao što bi se ponašali da su samostalni brojevi. Da to ilustriram na primeru u genitivu:

Cena dvaju računara je visoka. ili Cena dva računara je visoka.
Cena dvadeset dvaju računara je visoka. ili Cena dvadeset dva računara je visoka.

Što mi nije jasno, dali to isto važi i kad su brojevi dva, tri i četiri ne poslednji, nego prvi član višečlanog broja:

Cena dve hiljade računara je visoka. ili Cena dveju hiljade računara je visoka.
Cena dva miliona računara je visoka. ili Cena dvaju miliona računara je visoka.

Čini mi se da sam već susreo takve izraze sa dvaju miliona, dveju milijardi, ali ne sećam se konteksta.

32

Правопис / Одг.: Pre jedan sat ili pre jednog sata / pre jednog minuta ili jedan minut

« Последња порука Duja 7. 08. 2023. у 14.38 »

Budući da predlog "pre" zahteva genitiv,

Ovo nije sasvim tačno: pre zahteva genitiv samo kad se argument odnosi na određen vremenski trenutak:

Pre februara. Pre utorka. Pre ponoći. Pre nove ere.

Međutim, kada je argument vremenski period u odnosu na sadašnji trenutak, izraz ostaje nepromenljiv (ne bih se usudio zvati tu konstrukciju "nominativom"):

Pre dan. Pre jedan dan. Pre godinu dana. Pre pola meseca. Pre jednu minutu. Pre nedelju dana.

Nisam siguran kako ove pojave tretira gramatika, ali nisu obične imeničke sintagme. Primeti da konstrukcija ostaje gramatična i kada se obrne redosled predloga i argumenta, što nije uobičajeno kod normalinih konstrukcija predlog+imennica:

Dan pre. Jedan dan pre. Godinu dana pre. Pola meseca pre. itd.

33

Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član

« Последња порука Stierlitz 6. 08. 2023. у 20.35 »

Hvala na odgovoru. Kasnije sam to i ja uvideo pošto isto to bi u ženskom rodu (sa zamenom kruna za dinar) glasilo: Dvadeset jedna kruna ima malu vrednost. Zbog nekog razloga ženski rod mi dolazi više prirodno.

34

Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član

« Последња порука Dacko 6. 08. 2023. у 16.27 »

Jedino je prihvatljiva treća varijanta. Kod višečlanih brojeva gleda se samo poslednji u nizu, tako da se svaki broj koji se završava na jedan ponaša u rečenici isto kao što bi se ponašao i samostalno upotrebljen broj jedan, pa kao što kažemo: jedan dinar ima malu vrednost, tako i sto jedan dinar ima malu vrednost, hiljadu petsto dvadeset jedan dinar ima malu vrednost itd.

35

Синтакса / Brojevi sa jedan kao poslednji član

« Последња порука Stierlitz 5. 08. 2023. у 21.40 »

Pozdrav svima,

Imam nekoliko pitanja u vezi brojeva. Neki aspekti te oblasti srpske gramatike me zbunjuju. Prvo pitanje: Složeni brojevi koji se završavaju na jedan, kakvu imenicu i kakav glagol traže? Da to ilustriram na primerima:

Dvadeset jedan dinara imaju malu vrednost.
Dvadeset jedan dinara ima malu vrednost.
Dvadeset jedan dinar ima malu vrednost.

Isto važi i za sto jedan, hiljadu jedan… Nešto mi govori da je prva varijanta najbolja, ali nisam siguran u sebe.
Zahvaljujem vam unapred.

36

Превођење / Одг.: Beauty and the Beast – препев на српски језик

« Последња порука J o e 3. 08. 2023. у 08.22 »

Хм, можда се нисмо разумели. Ја сам гунђао због тога што је српски текст у анимираној верзији (први линк) различит од српског текста у играној верзији (други линк). А све то без уочљивог разлога, јер не видим да нова верзија представља неко побољшање (штавише, рекао бих управо супротно).

Да, извини, нисам лепо прочитао.

Хвала за Хрвате, неупоредиво је с овим другим.

37

Превођење / Одг.: Beauty and the Beast – препев на српски језик

« Последња порука Бојан Башић 2. 08. 2023. у 17.37 »

Ово из Аладина (2019) ипак, изгледа, није нов текст, него само енглески превод српског препева.  Оригинал је исти.

Хм, можда се нисмо разумели. Ја сам гунђао због тога што је српски текст у анимираној верзији (први линк) различит од српског текста у играној верзији (други линк). А све то без уочљивог разлога, јер не видим да нова верзија представља неко побољшање (штавише, рекао бих управо супротно).

Једно је стављање једносложних речи без много смисла (ти, сад, знај) и још римовање с њима (ти–три) или чак понављање истих речи у рими (спремни смо – срећни смо), иако су сасвим узгред ту. Посебно су спорне ове енклитике, које стављају у јаке позиције.

Уххх, апсолутно, такве ствари ми баш иду на живце. Ево таман и да наведем и један антипример, врло прикладна илустрација како не треба радити: https://www.youtube.com/watch?v=EdlyQtUweeA — малтене свака друга рима (ма све са насловом песме) ослања се на такорећи поштапалице! С друге стране, Хрвати су још одавно исту песму изванредно препевали: https://www.youtube.com/watch?v=lZh58gwGh-8. (Дабоме, све ове квалификације износим по сопственом виђењу, јасно је да неко други може имати другачији утисак.)

38

Правопис / Pre jedan sat ili pre jednog sata / pre jednog minuta ili jedan minut

« Последња порука Лука 2. 08. 2023. у 13.31 »

Zdravo svima,

Zanimalo bi me šta je ispravno u sledećem kontekstu:

Poslednje ažuriranje: izvršeno pre jedan sat
Poslednje ažuriranje: izvršeno pre jednog sata

ili

Na mreži: pre jednog minuta / odnosno jedne minute
Na mreži: pre jedan minut / odnosno jednu minutu

Budući da predlog "pre" zahteva genitiv, jasno mi je da bi se u slučaju s nekim drugim brojem upotrebljavalo sata/minuta/minute (npr. pre dva sata / pre dva minuta / pre dve minute), ali me malo buni konstrukcija u kombinaciji sa brojem 1, stoga bih molio za pojašnjenje, jer bih rekao "pre minut/minutu sam stigao", nekako mi to zvuči prirodnije, ali ne mogu da dokučim u čemu je kvaka.

Zahvaljujem unapred.
Pozdrav,
Luka

39

Превођење / Одг.: Beauty and the Beast – препев на српски језик

« Последња порука J o e 2. 08. 2023. у 08.27 »

Хвала ти, Бојане, на овим линковима! Нађох штошта корисно.

Ово из Аладина (2019) ипак, изгледа, није нов текст, него само енглески превод српског препева.  Оригинал је исти.

Предвиђено је да се то пева с (наравно) исправним акцентом, што ће имплицирати мале разлике у динамици између оригинала и препева. Но, рекао бих да су такве ствари генерално доста уобичајене чак и међу различитим строфама исте песме, па ваљда спадају и у прихватљиве интервенције приликом препевавања.

Па шта знам, ја сам ту мало строжи. У читаној поезији можда, али опет уз удаљавање од оригинала, али кад се пева, више се то осети, посебно ако је човек навикнут на изворну песму. Да додам још пар појава које уочих сад слушајући препеве са овог ЈТ канала. Једно је стављање једносложних речи без много смисла (ти, сад, знај) и још римовање с њима (ти–три) или чак понављање истих речи у рими (спремни смо – срећни смо), иако су сасвим узгред ту. Посебно су спорне ове енклитике, које стављају у јаке позиције. Кад сам рекао да се то не ради озбиљно, мислио сам да се за то не ангажују стручњаци: (дечји) песници.

Можда Џејп зна има ли у области превођења поезије с енглеског неких „стандарда“ или обичаја, шта је прихватљивије, шта није.

40

Превођење / Одг.: Beauty and the Beast – препев на српски језик

« Последња порука Бојан Башић 31. 07. 2023. у 19.38 »

@J o e:

Свака част за ове препеве, не само за успешност дотичних, већ и за количину продуктивности!

Сигурно си се и ти мучио с краткоћом изворних стихова и посебно крајњих речи, једносложних. У певању су оне на наглашеном месту, а кад се препевају дужом речју испадне као да је наглашен последњи слог (нпр. поновно́, извесно́, кајање́) или мора неки ненаглашени „остатак“ у певању да се осети (нпр. си́т-на, дво́-је, сто́-је), а римовани преводи једносложних речи једва да постоје.

Да, та краткоћа јесте била мало непријатна. Предвиђено је да се то пева с (наравно) исправним акцентом, што ће имплицирати мале разлике у динамици између оригинала и препева. Но, рекао бих да су такве ствари генерално доста уобичајене чак и међу различитим строфама исте песме, па ваљда спадају и у прихватљиве интервенције приликом препевавања. (Типа овако; молим без превеликих очекивања, ово је само илустрација концепта ).

Мада, усудио бих се рећи да енглески има још и прихватљиву структуру језика за препевавање наспрам неких других. Узео сам раније, из неких разлога, да препевам једну мађарску песму (ову, за луди случај да неко прати мађарску музичку сцену). Јој циркуса. Múló örömök sivár létünk színpadán = (у буквалном преводу) „пролазни тренуци радости на испразној позорници нашег бивствовања“!! То је у коначној верзији испало „ситни осмеси на сцени док таворимо“, и добро памтим осећај како сам наједном прогледао кад ми се јавио глагол таворити да га овде искористим, као крила да сам добио . (Четири слога да покрију испразној, да покрију бивствовање, и да покрију прво лице множине — стварно није скупо да се плати!) Реално, после тог искуства, немам нешто основа да се буним против текстописца за „Лепотицу и звер“.

Збуњује ме што кажеш да се те песме препевају често – ја сам, напротив, стекао утисак да се то ради по изузетку и углавном врло неквалитетно. Ако имаш неке добре примере, подели овде, молим те.

Један новији пример који бих похвалио је овај (што је управо и Тата Џејп поменуо). Један старији пример који ми се такође врло допада је Аладин (а оно што је занимљиво у вези с овим, када је пре коју годину снимљен и играни филм, написан је комплетно нов препев; нисам сигуран зашто је то било неопходно, будући да не видим да је стара верзија иоле инфериорнија у поређењу с новом). Ако те занима још примера (и добрих и лоших), ово је солидно референтан сајт о домаћим синхронизацијама (укључујући евиденцију о препевима и сл.): https://cartoonsserbia.fandom.com/wiki/Cartoons_Serbia_Wiki И кад смо већ код тога…

…натерао ме ђаво да сада мало прочепркам по том сајту (досад, бар на ову тему, то нисам урадио, из неког разлога, ваљда сам рачунао да ми ово не би промакло), и тако дођох до овог. Ево и текста:

Прича древна та
Сам је живот да
Кад два друга тек
Једном занавек
Споји судбина

Две ће искре сјај
Сад да мења све
Преплашена два
Погледа су та
Лепотица и звер

И баш као пре
Ипак друкчија
И ко стара ствар
Тако нова је
Ко што свиће дан

Прича древна та
Песма времешна
Слатке искре плам
Трен кад схватиш сам
Шта је истина

Ко што сунца пут
Не мења свој смер
Прича древна та
Риму исту тка
Лепотица и звер

Прича древна та
Риму исту тка
Лепотица и звер

Шмрц. Али добро, није ми нешто посебно криво, радио сам због себе, ето сад постоје две верзије препева. Званична има ту предност што је званична, моја има (бар за мене) ту надасве објективну предност што је моја.