Најновије поруке

21

Интерпункција / Одг.: Дијакритике у српском језику

« Последња порука Rancher 13. 06. 2024. у 13.32 »

Злоупотребићу ову тему да питам: је ли ова реч мушког или женског рода? У речницима налазим само придев. Наравно, заступљена су оба облика, али лично преферирам дијакритика.

22

Транскрипција / Одг.: Hmong

« Последња порука Rancher 13. 06. 2024. у 05.46 »

Постоји више дијалеката овог макројезика од којих је најпроминентнији Hmong Daw (бели хмонг). По њему је кластер највероватније и добио име, с обзиром да се у зеленом хмонгу (Hmong Njua), следећем дијалекту по величини, /m̥/ изгубило, па отуд и писање без h: Mong Njua. Заправо, мислим да се преаспирација скроз изгубила у свим случајевима.

IPA запис на изворном језику је [m̥ɔ̃́] одн. [mɔ̃́], што би приближно дало (х)монг јер је вокал, јелте, назалан. Ево и снимка. То се поклапа и са RPA записом Hmoob. Занимљиво да имају и преназализацију, рецимо у горепоменутом хмонг нџуа (/ᶯd͡ʐuə̯˥/).

Е сад, као термин, не знам колико је паметно одлучити се за преводе бели и зелени хмонг (према узусу у енглеском). Иако гадно, можда је боље хмонг даи и хмонг нџуа…?

23

Правопис / Одг.: Podcast → ?

« Последња порука Rancher 12. 06. 2024. у 20.43 »

Шта радити с народом Chibcha и истоименим језиком?

24

Превођење / Одг.: Cajuns

« Последња порука Rancher 12. 06. 2024. у 15.45 »

Загоров стрип је 2014. издат с поднасловом У краљевству Каџуна, а 2019. се на Дискаверију емитовала Кејџунска морнарица. Ни даље нема узуса.

25

Спојено и одвојено писање / Одг.: Pisanje naziva jezičkih porodica

« Последња порука Rancher 12. 06. 2024. у 14.38 »

Да додам овом списку и франкопровансалски. На хрватској онлајн енциклопедији је спојено, а код нас? Такође, мислим да би пре било сино-тибетски ум. тибетански (који се односи на Тибет).

26

Транскрипција / Dzongkha

« Последња порука Rancher 12. 06. 2024. у 14.19 »

Овде је реч од које је настао и назив званичног језика dzongkha у Бутану. Да ли се код нас игде помиње? Бутан је подељен и на 20 dzongkhag-а, тј. округа. У свим овим примерима се провлачи џ.

Пошто је на свим ћириличким језицима на месту џ – дз (на македонском ѕ), погледао сам фонологију овог језика (в. и ово) и изгледа да од фрикатива имају, између осталог, [ʑ], не и [ʐ] или [ʒ], стога немају ни африкате [d͡ʐ]/[d͡ʒ] већ само [d͡ʑ]. И наговештено [d͡z].

Узимајући све ово у обзир, како бисте транскрибовали наведене појмове? И како уопште преносимо те аспироване сугласнике попут /k/ у [t͡sòŋkʰɑ́] (зар овде не треба [d͡z])? Ево и изговора изворне говорнице.

Дакле, дзонг, дзонгкаг, дзонгка?

27

Транскрипција / Balochi

« Последња порука Rancher 12. 06. 2024. у 10.32 »

Изгледа да су традиционално Белуџи као најфреквентнији облик, али не знам где све да проверим. У оригиналу (а и у енглеском) је ту глас /tʃ/, а ни вокали нису потаман; требало би Балочи. Чланци на Википедији наводе све – Белуџи, Балуџи, Белучи, Балучи, Белуџистан, Балуџистан, Белучистан, Балучистан, белучки, балучки. Не видех одавно оволико варијација једног имена.

28

Семантика и етимологија / Одг.: Чељуст или вилица?

« Последња порука Duja 4. 06. 2024. у 14.20 »

Uglavnom se slažem s Rančerom (ja sam novosađanin poreklom iz Bosne). Kod ljudi je vilica uobičajen, neutralan izraz, dok se čeljust povremeno upotrebljava u medicinskoj terminologiji, a u razgovornom jeziku uglavnom ima pogrdnu konotaciju. I da, osim kod životinja, imamo i čeljusti kočnica.

Kod Hrvata se uistinu čeljust daleko češće upotrebljava kao neutralni termin, mada je i tamo vilica dosta uobičajeno.

29

Семантика и етимологија / Одг.: Чељуст или вилица?

« Последња порука Rancher 3. 06. 2024. у 17.55 »

Код људи је само вилица, код звери чељуст.

30

Семантика и етимологија / Чељуст или вилица?

« Последња порука DarkSoulbringer 3. 06. 2024. у 17.09 »

Поздрав свима!
Занима ме, која од ове две речи је препоручљива у стандардном српском језику?
Некад давно сам чуо од Срба из Јужне Пруге да је "вилица" хрватска ријеч у сваком погледу - како у значењу прибор за јело, тако и у значењу део лобање у који су усађени зуби, и на српском се каже само "чељуст", што ми је било потпуно логично, јер се и у језицима њихових комшија користи иста реч (на македонском "челуст" и на бугарском "челюст").
Али данас се мој свет срушио. Један Новосађанин ми је рекао да је баш обрнуто - "чељуст" је кроатизам, зато треба да се користи реч "вилица", чиме ме је страшно збунио.
Молим вас да искажете своје мисли око тога.