Tražila sam ono dr. sci, i na kraju našla na dva mesta u P10, s tim što na ta dva mesta piše različito.
Uu rečniku stoji:
sc. (ne sci.) Doctor scientiae (u lekarskim titulama) skraćuje se sa dr sc., tačka 180.
A u tački 78:
doctor scientiarum, скр. dr. sc. = доктор наука = др наука
Pa šta je onda, scientiae ili scientiarum? I ide li tačka iza tog latiničnog dr. ili ne? :-/
у речнику стоји Вилијем, бла-бла, а онда упућују на тачку 211 где у табели дају Вилијам, па још у напомени наводе како се ту шва неоправдано преноси као <е>. А и према Прлетовим правилима је боље Вилијам.
У тачки 275, кад говори о G, под б пише у примерима Лангедо. А у Речнику стоји Лангедок.
Languedoc se francuski čita [lɑ̃ɡdɔk] i to može biti samo Langdok.
Čak i da imaš šva u fonološkom ispisu (u fonetskom nemaš), takvo šva se prema tački 270a ne prenosi.
[Нема правила] за писање размака око косе црте, али у тексту нигде не праве размак, што је технички доста лоше решење. Нпр. Државна дума/Руска дума/Дума.
И не пишу о процентима [спојено уз број или одвојено].
И не помињу који облик изводника треба користити (“ или ”), али сами користе ”. А за полунаводнике дају примере са ’…’, а другде у књизи ‘…’.
P 10 donosi spojeno prekoputa (t. 130), mada u rječniku daje preko puta, vjerovatno greškom jer je tako u RJN.
Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem.
Ispravan oblik bi morao biti Lorjan, prema originalnom izgovoru [lɔ.ʁjɑ̃].
Sa crticom u Rečniku uz pravopis, koji nas upućuje na t. 86a, gdje je obrađeno pisanje bez crtice.
U rečniku Pravopisa (str. 502) stoji Džersi (v. t208—212) a u tački 3, kao primer za pisanje velikih digrafskih latiničnih slova stoji Nju Džerzi. :-/
Rječnik uz P 93 pogrešno daje Nejšenel, što je valjda primijetio Klajn jer u RJN unosi nešenel i zabranjuje nejšenel. Rječnik uz P 10 ostavlja Nejšenel bez negativne ocjene, pod nešenel uvozi ispravku iz RJN, a obje odrednice pokazuju na tačke u kojima je opisan Prćićev sistem, koji sa njima nema blage veze. [kuku]
… по коме би било нашонал, да се надовежем на ово последње.
Едит (Џо):
У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/ (http://fr.wiktionary.org/wiki/Lorient)), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).
Dobro je Žilijen (bar prema usvojenom sistemu transkripcije). Dobro je i Ambrym (http://fr.wikipedia.org/wiki/Ambrym). Samo oba primera stoje na pogrešnom mestu.
[У издању из 2010:]
Кад оно у т. 198 пише у табели Белорўска: ё i й ў ы ь э ю я
У издању 2011. пише у табели Белорйска: ё i й й ы ь э ю я
Значи, неко је за годину дана успео да „исправи“ 1 грешку с нове 2 грешке. Задивљујуће. Као што рекох на 2. страни, исправно је Белоруска: ё i й ў ы ь э ю я
Погледао сам и остале грешке које са нашао у 2011. са овим из 2010. Добро је, само су грешке пренели и нису нове починили.
Сугласници В, Г, А не чувају праскав изговор, па се за гласове б, г, д употребљавају графије МП, ГК, НТУместо А треба Δ и уместо НТ треба NT.
Δ означава међузубни звучни сугласник, парњак безвучном д.Уместо д треба Θ.
C ван спојева CH, SK, SCH, TSCHтреба СК уместо SK
EU, AU као ој: Ројтлитен (REUTLINGEN)треба ÄU уместо АU
Ey Eysteinn ej Ејстајдн |
Þ Þóra, Þórsá т Тоура, Тјоурсау |
Ь када није иза Л, Х или испред самогласника
Руско л’ и н’, како смо видели горе под б, замењујемо нашим л и њУместо л треба љ.
Ту је грешка само у броју тачке. Не треба 86в, него 88б.
PS („пи-си” ’персонални компјутер’ —> писи)
Сикјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229
Синкјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т.229Дакле овде су потрефили Синкјанг, али опет оригинал на ћирилици и нема н код Синђанга. И да, овде нас упућују на тачку 229, а тамо чак нема овог примера у оба издања.
"[У правилима стоји Лорјан (← Lorient /lɔ.ʁjɑ̃/), а у речнику Лорјен. Грешка је у речнику, а у правилима је погрешно сврстано (а могуће и погрешно регулисано јер се /ia/ преноси као ија).]"
Заправо, грешка је била у Правопису, а не у речнику. У т.275 П10, у одредници ЕН, ЕМ, под б) се наводи да се EN и EM иза "ј" транскрибују као "ен" и "ем" и наводи се пример Амјен. Ја бих још додао Себастјен, Кретјен, Сент Етјен и Лорјен.
Дакле, Lorient се преноси као Лорјен, исто као Сент Етјен, а не као Лорјан.
У истој тачци, под истом одредницом, за преношење "ЕN" и "em" као "ан" и "ам" наводи се пример Julien - Жилијен, који би, заправо, требало да буде пример за потправило под б).
У утвђивању транскрипције начелно се полазило од изговора имена у изворном језику и од могућности нашег језика да изворне гласове замени адекватним или блиским нашим гласовима.
[Допунска мерила:
(1) Избегавати уношење тешких и неприродних склопова и ликова непогодних за нашу граматичку промену.
(2) Прилагођено писање треба да остане у јасном односу према изворноме.
(3) Треба тежити правилима која може примењивати шири круг образованих људи.
(4) Ако су у спонтаној пракси створена постојана правила, не треба их мењати.]
Видим да постоје недоумице код писања цртица у француским географским и личним именима. У Правопису то није баш експлицитно раздвојено, али Клајн у РЈН то лепо објашњава и каже:
Могу само рећи да се можете срамити своје погане работе, у којој замајавате сироти народ нетачним и "креативно еластичним" тумачењима Правописних одредби и то све са позиције врховног арбитра који све зна, а успут зна мислити и својом главом. Нека вам је на част.
Рецимо, ја хоћу да транскрибујем LORIENT, имам Правопис и у њему лепо пише то што пише. Ја напишем Лорјен, а онда се појави неко са СЈА и сугерише ми да то није баш тако јер је изговор исти, само мало другачији и да ту Правопис није у праву и да је заправо Лорјан.
Оправдано је упростити овај поступак и замењивати О редовно са о (чиме се обнавља изворнија структура речи): Гора, Новогродек.Уместо О треба Ó.
Клошка (рум. Sloșca), т. 247
Лођ (пољ. Lódz), т. 242
Луис (шп.), т. 288
Јоурин (исл.), т. 261
Једина измена у односу на претходно издање из 2011. године, не рачунајући исправке понеке ретке словне или техничке грешке, јесте раздвајање ћириличних азбучних и латиничних абецедних таблица у поглављу о писму (с. 18 и19.). Поступак представља симболичан чин, мотивисан статусним разликама ових двају писама: ћирилице као службеног и традиционалног српског писма и латинице, из добра српскохрватског језика, као цивилизацијске и комуникативне потребе.
Тауфик (ар.), т. 204(8)Фали запис Tawfik у загради. Исто у П11.
У речнику и т. 290 П10 стоји да је оригинал од записа „Сочимилко“ Xotchimilco. У П11 т. 290 такође дају исти оригинал, док у речнику стоји Xochimilco без t. Мало сам гуглао и видео на Википедији, шпанској и енглеској, да нема t у оригиналу.Nema osnova za T, tako da verujem da je to greška tekstu, i da je u rečniku ispravno zapisano.
лезбејка и лезбијкадок у речнику ПМС11 пише
лезбијка, не лезбејкаОвде не знам шта је исправно.
Prvo izdanje KiŠ imaju samo лезбијка, лезбијски (o upotrebi prideva „neprirodna“ nećemo sad), drugu varijantu ne spominju, a ne znam da li su kasnija izdanja drukčija. Sećam se zato da sam prijatno bio iznenađen njenom inkluzijom u P10.U Izmenama i dopunama je isto, samo što su pridev "neprirodno" i imenica "zadovoljavanje" uklonjeni.
одељенски и одељењски (ек.)
одјељенски и одјељењски (ијек.)
одељењски (ек.)
одјељењски (ијек.)
Целзијусови степен или степени Целзијуса
У једној групи на Фејсу су приметили још једну грешку. У речнику Правописа под одредницом целзијус стоји:[neznam] За мене је 25 °C увек било двадесет пет степени целзијуса.
Треба Целзијусови степени. У П11 иста грешка.
изадње
Eee, da je zadnje, jelda… [pardon]LOL
Poštovani, zapazila sam jednu grešku u Pravopisu 2010, pa bih vas zamolila da je unesete u tabelu grešaka. U rečniku piše ovako: foto—tehnika (dve crtice umesto jedne). Srdačan pozdrav.Tako je zaista u P10, a pošto nemam P11 i P13, a i da ne petljam s formatiranjem, zamolio bih Bruni ili Milančeta da je unese na http://www.srpskijezickiatelje.com/blog:ispravke-u-p11 .
Tema je "propusti u Pravopisu". [pardon]