Српски језички атеље > Граматика

Безлични повратни глаголи

(1/2) > >>

Kostov:
Је ли нормативно обезличавати повратне глаголе? Примјер са неповратним глаголом и повратним:

Не иде се тамо.
Не навикава се на то.

Ово друго звучи као да се мисли на конкретну особу — прије бих то префразирао као Није могуће навићи се на то, Нема навикавања на то или убацио човјек, као у изреци Човјек се на добро лако навикне. Занима ме да ли има примјера оваквог обезличавања.

Esquivalience:
Dozvoljeno je u književnom jeziku; da.

S tim što ići nije povratan, samo je u povratnoj konstrukciji da bi se postiglo obezličavanje.

Duja:

--- Цитат: Esquivalience у 28. 03. 2024. у 08.39 ---S tim što ići nije povratan, samo je u povratnoj konstrukciji da bi se postiglo obezličavanje.

--- Крај цитата ---
To je Kostov i napisao, ako pažljivije pogledaš. Esquivalience, nisam sasvim siguran da si razumeo pitanje, s obzirom na pomalo lakonski odgovor.

Ja sam video pitanje, ali nisam siguran šta da odgovorim. Meni je ovo granično gramatično: nalazim tu i tamo primere kao i Kostov:


--- Цитат ---Kao prvo, ne rukuje se (predsednik) uvek.
--- Крај цитата ---
( RTV)

ali ih nije lako naći, i uglavnom bi ih bilo bolje preformulisati u lični oblik.

J o e:
Не налазим таква ограничења ни код Поповића ни у Пипера у великој Синтакси. Поповић даје ограду да се обезличена конструкција гради „углавном“ од прелазних глагола, а Пипер – „обично“ од несвршених глагола. Мислим да ни једно ни друго није тачно (Овде се много чита; Требало је да се крене раније). Пипер каже још да се „готово сваки глагол“ може овако обезличити, што делује прилично паушално.

Чини ми се да је овде проблем у изоморфизму ове конструкције с необезличеном – али само у неким гл. облицима. У презенту, од којег смо кренули, имамо: Овде се пуно смеје (он/она или свако?). У глаголским пак облицима где радни придев прикаже средњи род двосмислености нема, па је и природније, макар мени: Овде се некада пуно смејало, молило, руковало, умивало.

J o e:
Симпатично је што Пипер глаголе у овој конструкцији назива повратним (код Станојчића је само конструкција повратна). Слично се у тој књизи називају и конструкције с логичким субјектом у дативу (Спава ми се), иако на лексичком плану то евидентно нису повратни глаголи.

Навигација

[0] Списак порука

[#] Следећа страница