Најновије поруке

Странице: [1] 2 ... 10
1
Синтакса / Одг.: Priloska odredba ili ?
« Последња порука delboj 17. 09. 2023. у 09.27 »
Došao je kući na ručak.

Da li je "na ručak" priloška odredba cilja ili namjere ili nešto drugo?
2
Прозодија / Одг.: Ћирилица - како се акцентује
« Последња порука Rancher 15. 09. 2023. у 09.37 »
Да сам јуче умро…
3
Прозодија / Одг.: Ћирилица - како се акцентује
« Последња порука Naroz 15. 09. 2023. у 09.32 »
Хвала!
4
Прозодија / Одг.: Ћирилица - како се акцентује
« Последња порука Dacko 15. 09. 2023. у 09.27 »
Jesu, RMS navodi obe varijante, s kratkouzlaznim na drugom slogu i s kratkosilaznim na prvom.
5
Прозодија / Ћирилица - како се акцентује
« Последња порука Naroz 14. 09. 2023. у 19.09 »
Да ли се реч „ћирилица“ акцентује на првом или другом слогу?
Из неког разлога мени је природно не првом, али примећујем да сви око мене наглашавају други слог (као „латиница“, што је чини ми се неспорно на другом).
Да ли су обе варијанте исправне?
6
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 22. 08. 2023. у 20.47 »
Hvala ti na iscrpnom objašnjenju. Počeo sam ovu temu o brojevima, ali vidim da je nemoguće udubiti se u tu problematiku bez uzimanja u obzir akcentuacije. Ja mislim da je intonaciju moguće naučiti jedino govoreći i slušajući govor. Dakle pokušati savladati je iz knjiga preko vizualne percepcije je uzaludan trud. Naravno to zavisi i od pojedinca, pošto ima vizualno nastrojenih osoba. Za strance bi bio najbolji pristup da nauče naglasak pojedinih reči, i kako se taj naglasak menja, ako se menja, po padežima. Pod naglaskom imam u vidu pojavu da se kod višesložnih reči jedan slog izgovara malo jače nego ostali. U ruskom to nazivaju ударение, što dobro izražava suštinu te pojave. Zatim treba obratiti pažnju i na dužinu samoglasnika pogotovo u takvom kontekstu gde razlika u dužini menja značenje. Imaš pravo, moraću to izučiti malo u nekoj gramatici. Ako se oduzme intonacija, mislim da se pravilan izgovor može naučiti. Radi se u stvari samo o korekciji nekih manjih nepravilnosti, što je mnogo lakše nego učiti Jezik od nule.
7
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука J o e 21. 08. 2023. у 20.51 »
О акценту генитива множине бисмо могли до поноћи. Погледај Стевановићев Савремени српскохрватски језик I или Књигу о акценту. Има и чланак баш о генитиву множине Хрватице Блаженке Мартиновић.

У најкраћем: продужују се последња два слога (реално: само претпоследњи или ниједан) ако је наставак -а. Ти си промену акцента уочио код двосложних именица женског рода, али то важи за све сличне: ко́ња̄, ја̑да̄, по́ља̄, се̑ла̄, време́на̄; плани́на̄, сведо́ка̄, врете́на̄. Оне с групом сугласника на крају основе врло су непредвидиве између померања акцента уназад и унапред: но̏ва̄ца̄ : ига́ла̄, међу којима су нормативно спорне оне типа кома̑ра̄ца̄: ко̀ма̄ра̄ца̄ : кома́ра̄ца̄. Све остале су прилично предвидљиве – дуже последње слогове, али имају непромењени акценат (за̑ве̄са̄, прѐпелӣца̄), али оне типа ста̀ниц-а, ко̀лен-о, јѐлен-∅ мењају силазни у узлазни: ста̏нӣца̄, ко̏ле̄на̄, је̏ле̄на̄.
8
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 21. 08. 2023. у 17.01 »
Zanimljivo. Ali da se vratimo brojevima, malo smo odlutali. Malo više sam tvrdio da promena u akcentu od jedna kuća do pet kuća mi dolazi spontano. Kasnije sam morao uvideti da sam to pravilo primenjivao isključivo sa dvosložnim imenicama ženskog roda kao što su: kuća, žena, knjiga itd. Zanimalo bi me kako se to pravilo odnosi na duže reči. Dali se produžava uvek prvi slog, ili pretposlednji, ili zavisno od reči ima varijacija. Kako bi glasilo: pet stànica/ zâvesa/ prèpelica? (Postavio sam akcente nominativa što verovatno nije pravilno sa pet). Pitanje se u stvari svodi na to kako doći do akcenta množine genitiva ako je nominativ jednine poznat.
9
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука J o e 21. 08. 2023. у 11.30 »
Па није само интонација спорна – она се можда најтеже перципира и зато најлакше изједначава. Систем се иновира у свим правцима. Дужине се скраћују, место акцента се уопштава (намѐстио, замѝслио).
10
Синтакса / Одг.: Brojevi sa jedan kao poslednji član
« Последња порука Stierlitz 21. 08. 2023. у 01.10 »
Mislim da su tvoje primedbe u vezi akcentuacije sasvim umesne. Svi jezici se menjaju zajedno sa ljudima koji ih govore, jezik se inovira, kako si to sam izrazio. Ipak, mislim, i ne samo ja nego i mnogi srpski akademici, da je fonetička akcentuacija u postojećim rečnicima srpskog jezika malo zastarela. Kod mnogih reči ni izvorni govornici se ne slažu oko akcenta, uz to, malo ima takvih koji dosledno upotrebljavaju sva četiri. Barem tako sam čitao, ja sam ne bi bio u stanju da sudim o tome. Pošto si spomenuo druge jezike, treba reći da se akcentuacija srpskog dosta razlikuje od akcentuacije drugih jezika. Što je čini posebnom to su ti intonacioni akcenti (uzlazni, silazni) u kombinaciji sa drugim osobinama kao što je dužina samoglasnika i naglasak. Dalje komplicira stvari to što se sve te osobine mogu menjati, i menjaju se, sa deklinacijom. Verovatno ima gramatičkih pravila i za to. Za strance nesumnjivo najveći izazov je savladati intonaciju, i mislim da je baš ta osobina ta koja je sporna i među izvornim govornicima.
Странице: [1] 2 ... 10