Ја сам старији чак и од Радета, па се сећам. То су биле само копирнице. Ми смо у фабрици имали много цртежа, чак и А1 формата, и копирали смо их на озолиту. Како је тамо смрдело на амонијак!
Штампани документи су се умножавали на гештетнеру.
У реду, нека буде тако. Ја сам тражио по старијим речницима, нема. Зато сам мислио да је изведено од
фотокопирница. Ја макар тако данас осећам, можда још неко млађи.
Наведени аргументи стоје "чврсто" једино ако никакве међусобне (језичке) везе немају именица копија и глагол копирати. Нисам тренутно у ситуацији да "гвирнем" у неки речник.
Наравно да је копија настала мноооого година пре фотокопије.
Хајд да не замењујемо тезе. Нико не каже да је
фотокопија старија од
копије, него
фотокопирница од
копирнице. Али ако старији тврде супротно, вероватно имају право, без обзира на речнике.
Кад смо код речника, у РМС је
фото-копија копија која се прави фотографисањем. Ту је, дакле, оправдана цртица.
Фотокопија може и не мора бити у творбеној вези с
фотокопирати, у зависности од приступа. Ако је
фотокопирати ’производити фотокопије’ или
фотокопија ’папир који се добија фотокопирањем’, онда јесу повезане и онда не може да у једном примеру буде цртица, а у другом не. С друге стране, можемо узети да одвојено постоје речи (можда и у творбеној вези)
копирати и
копија, којима се додаје префиксоид, у ком случају опет није сувисло једну писати с цртицом, а другу спојено.