Мешање писама

[Миланче]

Мени се баца пегла на ово Picasa-и  и уопште инсистирање да се имена програма пишу у оригиналу, за обичне кориснике то није значајно.  Гугл такође пише своје име у ћириличном тексту Google кад да ми не знамо како се то изговара, аj молим те. 

[Rancher]

А стварно, шта радити с овим именима на -а? Преформулисање тако да именица буде у номинативу често је рогобатно и дугачко, а Mozill-ин изгледа лоше. И зар је могуће да баш ниједан преводилачки пројекат не гради присвојне придеве од назива компанија? Хрвати деклинирају свуда сем у називима производа (Google мапе, Google диск итд.).

[J o e]

Транскрибовати?

[Rancher]

Углавном не дозвољавају због заштитног знака. Мада се на Фејсбуку и Твитеру нормално транскрибује, али само назив сајта.

Како ти делују остали примери са слике? Ономад смо се сложили за денга грозницу, али ове случајеве са властитим именима у којима присвојни придев нема померено значење (уп. мој Инстаграм налог наспрам Гугл производи) баш и не могу да сварим. Схватам, желе да избегну цртице, али опет…

[J o e]

Како ти делују остали примери са слике? Ономад смо се сложили за денга грозницу, али ове случајеве са властитим именима у којима присвојни придев нема померено значење (уп. мој Инстаграм налог наспрам Гугл производи) баш и не могу да сварим. Схватам, желе да избегну цртице, али опет…

Кад је све латиницом, нема разлога да се избегава српски наставак. Microsoftovi proizvodi. Кад треба да се мешају писма у истој речи, боље је оставити тако без промене него на силу деклинирати. Мада, тај присвојни спој је само један пример, где пуким случајем може да се остави непромењено. Шта са свим осталим примерима у којима мора да се деклинира?

Ја не бих давао за право фирмама да узимају банку. Како ћеш ти себе да зовеш, бирај. Како ћеш да те ја зовем, не питаш се само ти. Сетимо се расправа о Скату/Скоту, те оног португалског фудбалера који је хтео да га транскрибују „према изговору“.

[Rancher]

Кад треба да се мешају писма у истој речи, боље је оставити тако без промене него на силу деклинирати.

Некако бисмо и могли оставити код присвојних придева, под утицајем енглеске синтаксе, али генерално је деклинацију немогуће избећи а да текст не заличи на извештачену творевину. Па кад већ пишу Google-а, Google-у, Google-ом, зашто не и Google-ов (што и раде, али ретко).

Ја не бих давао за право фирмама да узимају банку. Како ћеш ти себе да зовеш, бирај. Како ћеш да те ја зовем, не питаш се само ти. Сетимо се расправа о Скату/Скоту, те оног португалског фудбалера који је хтео да га транскрибују „према изговору“.

Наравно. Говорим из угла преводилаца. Они немају могућност избора.

(Погледати слику. Сва три принципа испоштована у истом тексту: промена по падежима уз мешање писама, изостављање наставка за присвојни придев и додавање ближе одреднице уз номинатив. )

[J o e]

Посебно је питање тог муклог е, јер Правопис – за случајеве писања наставка латиницом – предвиђа ShakespearEov, али Jacquelinin. Можда смо о томе већ причали негде.

[Rancher]

Посебно је питање тог муклог е, јер Правопис – за случајеве писања наставка латиницом – предвиђа ShakespearEov, али Jacquelinin. Можда смо о томе већ причали негде.

Нисам знао. Мислио сам да је исти случај као у хрватском, где се увек задржава (имају пример Jeanettein, поред Georgeev, Browneov и сл.).