Мешање писама

[kriket]

Модератор: Издвојено одавде.

А зашто се РТС изговара ер-те-ес, а не р-т-с како је написано? Ако хоће да читају "ер-те-ес" онда би морали да пишу тај логотип латиницом, или Азбука може да се чита као а-бе-ве-ге-де…? Нисам то чуо досад, тј. ми смо у школи учили абвгдђежзитд.
А ако пише РТС digital, онда је то пе-те-це дигитал, јер не могу се мешати писма у реченици.
Или ипак код нас све може?

[J o e]

1) Не би морали.
2) Могу се мешати.

[Бруни]

Mogu se mešati, ali lako može doći do zabune. Meni se ne dopada to mešanje. Pogotovu mi se ne dopada davanje stranih imena srpskim firmama, entitetima i sl. Ne što ne volim engleski, nego zato što smatram da je veoma nezgodno posle toga pominjati to ime u tekstovima, pogotovu u ćiriličnim tekstovima, jer nikad ne znaš kako treba da se odnosiš prema tom imenu. Da li pisati uvek u originalu, da li transkribovati? Možeš li uopšte da biraš, postoji li pravilo za biranje, a ako postoji, da li smeš uopšte da ga primenjuješ? Samo otežavaju ljudima život.

[Vukvuk]

U nekom neformalnom do poluformalnom kontekstu i može, ali u ugovoru se svakako neće transkribovati, pa mi nije blisko ni transkribovanje u enciklopedijskom članku.

[Rancher]

Својства Java-е или Својства Jav-е? Сигурно ово друго, но изгледа ми окрњено. Заборавите на транскрипцију.

[Vukvuk]

Својства Java језика.

[Duja]

jezika Java

Doduše, zaista ne vidim zašto bismo zaboravili na transkripciju, jer za taj jezik imamo naše ime. To mešanje je podjednako odvratno i nepravilno kao

У граду Wien-у.

[Stoundar]

Nije podjednako, jer Javu neki (ja) zovu i džava (ne osjećam potrebu da se miješa s napitkom, čak naprotiv!), a Bečom ne vlada korporacija što mu kontroliše ime kao brend, često uz obavezno pisanje latinicom, mada vjerovatno ne u svim knjigama. U svakom slučaju, Jav-е jeste formalno tačno, ali Pravopis preporučuje nominativ ako se piše izvorno u ćiriličkom tekstu.

[Dacko]

U svakom slučaju, Jav-е jeste formalno tačno…

Otkud ovo? Gde se to preporučuje krnjenje osnove uz odvajanje nastavaka crticom?


Izvorna imena možemo pisati ili kao Hrvati, sa okrnjenom osnovom kada je potrebno i nastavcima zalepljenim direktno na nju, pošto potreba za pisanjem izvornih imena očito nije prestala sa raspadom jezika kako pravopisci mudrijaški napomenuše, ili možemo, u ćirilici, zadržati kompletno ime i dodati mu nastavke, s tim što bi imena na -a prosto morala da se u rečenicu uklapaju isključivo u nominativu, inače to što piše ne bi odgovaralo izgovorenom, dakle to je po istom principu kao što su  verzalne skraćenice na -a nepromenljive dok se ne verbalizuju, znači ne može NASA-e niti NAS-e, ali može Nase, pa tako ni Java-e niti Jav-e, ali u latiničnom tekstu bez problema može Jave jer „prestala je potreba“ kao je u P10 sitnim slovima napomenuto ne znači i da je zabranjeno tako pisati ukoliko potreba za takvim pisanjem zapravo postoji, uostalom ta promena s nalepljenim nastavcima navedena je i u prošlom i u ovom pravopisu, pa stoga i odobrena. U ćirilici bi se pak moralo pribeći језику Java ili, ako baš mora, Java језику ako se insistira na izvornom pisanju programskih jezika, samo što bih kao čitateljka uvek radije videla tekst u kome nema šarenila i mešanja pisama, znači u ćiriličnom tekstu bilo bi dovoljno samo prvi put kad se neki program pomene napisati u zagradi kako se izvorno piše, a inače transkribovati, ili bi bilo bolje čitav tekst pisati latinicom.

[Stoundar]

Mislim da nema eksplicitno, ali ako se crticom odvaja nastavak u datom primjeru Wuyts-ово (NE Wuytsovo — dakle, P-u je draža logika nego grafički izgled), onda iz toga slijedi Jav-е, jer nastavak je -е (opet, grafički loše ali logički tačno).

[Dacko]

Prvo, u primeru Wuyts-ово radi se o mešavini pisama, i tu odvajanje nastavaka crticom uopšte nije sporno (dok primera Wuyts-ovo napisanog latinicom, naravno, nema) , drugo, u imenu koje je uzeto za primer uopšte nema nikakvog izobličavanja izvornog imena kao kad bi napisao Jav-и.  Ne vidim logiku u takvom pisanju, ali nije ni bitno to što nam se tu mišljenja ne poklapaju, nego samo osporavam to što si napisao da je nešto „formalno tačno“ jer bi preduslov za to ipak bio da su negde uopšte pomenuta imena s okrnjenom osnovom u kombinaciji s nastavcima odvojenim crticom.

[Stoundar]

Ali Rancher i govori o mješavini pisama u svom primjeru sa Javom, ne o pisanju latinicom (ovo drugo je P 10 pomutio, pa nije jasno treba li Wuytsovo ili Wuyts-ovo). Možemo da se ne složimo, jer P ionako preporučuje nominativ, ali ne vidim zašto bi Jav-е bilo toliko lošije nego Wuyts-ово da bi P napravio poseban izuzetak za prvi slučaj. Nije potrebno komplikovati pravilo koje se ionako ne preporučuje za realnu upotrebu.

[Belopoljanski]

Зато што је Wuyts цело име, а „Jav“ није?

А пропо Јаве, конструкцију <нешто> језик доживљавам тако да то „нешто“ мора бити присвојни придев. Енглески језик је просто (изворни матерњи) језик Енглеза, није језик који има своје име. Машински језик, индоевропски језик итд. Рекао бих језик „Јава“ (са или без наводника), језик Ц, језик Е/есперанто, језик С/словио јер су то имена језика. Искрено, никад не бих ни употребио нпр. „написано у језику јава“ (за нешто о чему је реч), него „написано у програмском језику јава“ или „написано у јави“. И то упоредити са природним језицима, јер је нешто на енглеском, али је у Ц-у.

[Stoundar]

Ja zaista ne vidim razliku između Juli-је i Julije Roberts. U oba primjera krnjimo izvorni nominativ i dodajemo naš nastavak, samo što u prvom stavljamo crticu a u drugom ne, da ne bismo naslanjali ćiriličko pismo na latiničko.

[Vukvuk]

Da, programski jezik Java zvuči kako treba.