Најновије поруке

Странице: 1 [2] 3 ... 10
11
Семантика и етимологија / Одг.: Чељуст или вилица?
« Последња порука Duja 4. 06. 2024. у 14.20 »
Uglavnom se slažem s Rančerom (ja sam novosađanin poreklom iz Bosne). Kod ljudi je vilica uobičajen, neutralan izraz, dok se čeljust povremeno upotrebljava u medicinskoj terminologiji, a u razgovornom jeziku uglavnom ima pogrdnu konotaciju. I da, osim kod životinja, imamo i čeljusti kočnica.

Kod Hrvata se uistinu čeljust daleko češće upotrebljava kao neutralni termin, mada je i tamo vilica dosta uobičajeno.
12
Семантика и етимологија / Одг.: Чељуст или вилица?
« Последња порука Rancher 3. 06. 2024. у 17.55 »
Код људи је само вилица, код звери чељуст.
13
Семантика и етимологија / Чељуст или вилица?
« Последња порука DarkSoulbringer 3. 06. 2024. у 17.09 »
Поздрав свима!
Занима ме, која од ове две речи је препоручљива у стандардном српском језику?
Некад давно сам чуо од Срба из Јужне Пруге да је "вилица" хрватска ријеч у сваком погледу - како у значењу прибор за јело, тако и у значењу део лобање у који су усађени зуби, и на српском се каже само "чељуст", што ми је било потпуно логично, јер се и у језицима њихових комшија користи иста реч (на македонском "челуст" и на бугарском "челюст").
Али данас се мој свет срушио. Један Новосађанин ми је рекао да је баш обрнуто - "чељуст" је кроатизам, зато треба да се користи реч "вилица", чиме ме је страшно збунио.
Молим вас да искажете своје мисли око тога.
14
Транскрипција / Одг.: Marathi
« Последња порука Rancher 28. 05. 2024. у 09.09 »
У потпуности сагласан. А ако би морао присвојни придев, као у случају Англо-маратхски ратови, онда једино тако? [pardon]

Измена: Управо ми је скренута пажња да је у Војној енциклопедији из 1972. народ Марате, а придев маратски. Нисам паметан. [neznam] Не знам где бих још могао да проверим.
15
Транскрипција / Одг.: Marathi
« Последња порука Duja 27. 05. 2024. у 17.30 »
Ja bih upotrebio nepromenljivo jezik marathi, ili samo marathi po ugledu na druge jezike gde nije moguće formirati pridev putem standardne morfologije (igbo, svahili, urdu, hindi).
16
Семантика и етимологија / Презиме
« Последња порука mapet 26. 05. 2024. у 02.44 »
Поздрав свима!

Зна ли неко порекло речи „презиме”? Преко имена, пре имена, или нешто слично (и откуд ово „з” у речи)? Унапред хвала!
17
Попуњавања ради дијелим додатне топлотне мапе. Усмјерене су на разговорну лексику, а не књижевноумјетничку.


Тема на форуму Benchmark („Бол у очима приликом гледања у АМОЛЕД екран”)
~30.000 знакова (ћирилизовано)



QWERTY (српска ћирилица)


Српски Colemak Mod-DH


Моја преписка са једним пријатељем
~320.000 знакова



QWERTY (српска ћирилица)


Српски Colemak Mod-DH
18
Језик је огледало душе / Одг.: Finale za lajkovanje
« Последња порука Kostov 23. 05. 2024. у 20.57 »
Пошто у другој теми не могу да одговорим: Украјинци и Бјелоруси имају неологизме вподобайка односно падабайка, који су именице. Тако је мени пало на памет свидњак.
19
Транскрипција / Marathi
« Последња порука Rancher 23. 05. 2024. у 12.14 »
На изворном језику је изговор [məˈɾaːʈʰiː], дакле с аспирацијом. То се, претпостављам, преноси са х? Тако је у осталим словенским језицима. Маратхски ми је, пак, неизговорљиво.
20
Синтакса / Sluzba reci u recenici "Skromnost nije za Marka."
« Последња порука anka ૮꒰˶ᵔ ᵕ ᵔ˶꒱ა 21. 05. 2024. у 13.34 »
Vezbajuci za takmicenje dosla sam do ovog primera:

Skromnost nije za Marka.

Treba odrediti sluzbu reci. Nije mi jasno sledece: da li "Marka" treba racunati kao nepravi objekat ili kao imenski deo predikata? Ako bih ga racunala kao objekat, u koju vrstu bi spadao predikat "nije"?  [bonk]

Znacilo bi mi ako neko ima objasnjenje.

Странице: 1 [2] 3 ... 10