Српски језички атеље > Семантика и етимологија
Kompjuterski ’karakter’
Belopoljanski:
Искрено, за „карактер“ сам чуо још у време бронзаног доба рачунарства у Србији, преко сусретања са типом променљиве char у паскалу. И управо смо на рачунарској секцији о томе говорили као о карактеру и из тадашње литературе о томе читали као о карактеру.
Ја реч не браним, али морао сам да напоменем да сам је раније у овом контексту споменуо на форуму, био одмах опоменут како је то неправилно и без много опирања прихватио сугестију, а сад испаде правилно.
На пример, ево једног испитног питања из Основа програмирања са Математичког факултета у Београду, а које се не мења већ дуже од деценије:
Bit, bajt, karakter. ASCII-skup karaktera. Standardi o karakterskim skupovima.
Тако да помодарство дефинитивно није. Можда јесте неправилно, али се бојим да ће сада у сврхе доказивања те неправилности морати да буде употребљена тешка артиљерија, јер се реч у том значењу више не користи само еснафски, него је уводе и признају и писци речника. То јест, већ су је увели и признали, то је готова ствар.
Бруни:
Bit, bajt, slovni znak. Skup slovnih znakova ASCII. Standardi o skupovima slovnih znakova.
Mnogo jednostavnije, jasnije i smislenije.
A to da je ’karakter’ neproziran, okačiti mačku o rep. Karakter je u srpskom jeziku proziran ali na sasvim pogrešno značenje od onog koje mu se želi dati u informatici. Mislim da je uključenje te reči u rečnik bio trenutak slabosti. Bejahu preumorni Klajn i Šipka, pa im se omaknulo… :P
Stoundar:
Prle i saradnici takođe? ??? Imaš tu riječ i u Rečniku novijih anglicizama.
Belopoljanski:
Можда им се омакло, можда и није. Даћу своје мало опширније мишљење због чега мислим да није и због чега ћу ову згоду да су Клајн и Шипка увели ту реч на тај начин, и ја почети да је тако користим и да апсолутно избегавам знак, слово, словно место.
Карактер је настало од kharassō, урезујем и основно значење те речи је обележје, знак, својство. У нашем језику се одомаћило и постало устаљено искључиво као обележје и својство личности или неке појаве, а не као обележје, на пример, једног урезаног или одштампаног знака. Карактер доживљавамо једино у том смислу јер смо ту реч усвојили преко такве иностране литературе и проширили је додатно у домену оцене нечије личности да чак и за човека кажемо „он је карактер“.
Колико ја схватам, основни „проблем“ у називању „словног знака“ карактером је у томе што сматрамо да је овај један скуп значења стране речи карактер толико одомаћен у нашем језику, да је немогуће проширити га. За мене је такво објашњење неприхватљиво. Узимамо једну интернационалну реч која има читав скуп различитих значења у различитим контекстима и различитим наукама, а затим је присвајамо на такав начин што се са једним делом њеног скупа значења слажемо, а са другим се не слажемо јер смо се на први навикли, па нећемо. Ако ћемо поштено, више словном знаку приличи да се назове карактером, него нечија својства личности.
Друго, али не и мање битно, колико видим у Вујаклијином Лексикону из 1970, за реч карактер постоји и значење знак. Што се мене тиче, ништа спорно.
На пример, ево значења речи карактер (character) у енглеском језику, по редоследу учесталости:
1. биће укључено у дешавање у причи
2. написан или одштампан симбол или слово
3. битно својстви, карактеристика; скуп менталних и етичких црта које одликују особу или групу
4. морална снага
5. особа са упечатљивим или ексцентричним особинама (примедба моја, оно када Оливера Марковић у филму Мајстори, мајстори за свог мужа каже: „Карактер!“)
6. (математика) комплексан број који представља елеменет коначне абелове групе
7. (програмирање) основни елемент који сачињава текстуелни фајл или стринг; ко̂д који представља одштампани карактер или контролни карактер
8. (неформално) појединац, особа, нарочито она која је непозната или сумњива
Изузев значења 1. и 8. за која користимо нашу реч „лик“, одједном се јавља као спорно значење 2. које је у ствари основно етимолошко значење речи карактер, па то преносимо и на 7. као што је горе учинила Бруни, где се о карактеру говори као о коду и типу података, а о томе нисмо толико причали на форуму, него више о карактеру као слову, симболу, знаку или словном отклону (размак, табулатор, прелаз на следећи ред и сл.). Гугл претрага каже да и домаћи математичари користе значење под 6.
Мој је закључак да, изузев тачака 1. и 8. у тексту горе који се односи на енглески језик, јер у њима већ имамо устаљене речи лик и лице, не видим апсолутно ништа спорно да по свим осталим користимо реч карактер и у српском језику. Етимолошки је тачна (за разлику од оног гафа са санкционисати), згодна је јер је јединствена и описује нешто за шта нам требају две или три српске речи, а и већ је укорењена у употреби, што је само допунски разлог јер је примаран тај да та навика није лоша и није погрешна. Што се мене тиче, то је сасвим довољно.
@Бруни, онај превод није ваљан због контекста. Требало би „Бит, бајт и ко̂д словног знака. Скуп словних знакова ASCII. Стандарди о скуповима словних знакова“, где бисмо могли додатно да дискутујемо да ли се контролни карактери и отклони попут размака, табулатора и прелаза на следећи ред уопште смеју назвати „словним знаковима“. На овом конкретном примеру испитног питања, у првом делу је карактер код словног знака, а у другом сам словни знак.
Belopoljanski:
Да сумирам, у питању је моја апсолутна и чврста подршка Клајну и Шипки за озваничење онакве употребе речи „карактер“ и образложење те подршке.
За сад је на форуму усамљена (колико видим, једини сам који оно не сматра лошим), али се надам да то неће бити још дуго.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање