Прегледачи Интернета на српском језику

[Бруни]

Питао сам због следећег: Гугл то зове Chrome, Убунту  - Chromium. Основа је Chrom- . Ако први транскрибујемо са Кроум, онда би други требало, због исте основе, да буде Кроумијум. Ваљда. А можда и не. И онда долазимо до личног свиђања: нема теорије да то изговорим ни Кроум, ни Кроумијум, евентуално бих могао да кажем Кром и Кромијум јер је тако говорио и мој професор хемије. Не знам како транскрибују и изговарају Хрвати, али ми не изгледа да би они елемент звали кром, а претраживач Кроум.

Da, treba Kroumijum. Imaj na umu da se radi o transkripciji. Sasvim je druga priča koliko transkripcija u ovom slučaju zvuči prirodno. Po meni, to je isti slučaj kao sa imenima za koje mi imamo svoje već ustaljene verzije, tipa Džeremaja/Jeremija, Horejšio/Horacije i sl. Eto, baš juče kad sam gledala u vezi sa onim Ginisom o kome razgovarasmo u drugoj temi, videh za Constantine NE Konstantin, nego Konstantajn. Tu sad dolazi faktor ličnog utiska: što se mene tiče, ja vala ne mogu da napišem da se neko zove Konstantajn pa da me ubiješ, isto kao što mi Horacije Nelson ne može nikad biti Horejšio, ali to je moj lični utisak i sviđanje, tako da tu ja odgovorno i samosvesno kršim pravopisno pravilo. Mada, vidim ovde, postoje dve verzije izgovora, od koje je jedna Konstantin (za papu, barem, ali to nam ne znači mnogo, jer imena papa prevodimo).

[Stoundar]

Dujo, to je dokumentovani algoritam transkripcije. Po onom nedokumentovanom se čuva osnova: Rouz i Rouzmari, Goust i Goustli, Stoun i Stounhil (potvrdio Prćić imejlom).

Dakle, ili ćemo ukorijeniti Krom umjesto sistemskog Kroum, ili ćemo pisati Kroumijum.

[Belopoljanski]

Ја овако транспарентне примере не транскрибујем. Не бих то назвао ни преводом, једноставно их изговорим на српском. Говорим и пишем Хром, Уникод, Федора, Јава, Опера итд., не говорим Кро(у)м, Фидора, Џава, Оупера/Апра итд. или, шта ја знам, „си плас плас“ за C++ и сл.

Оне робне марке које су настале на англофоном подручју од латинских и других неенглеских речи или на основу интернационалних речи које постоје у апсолутно истом значењу и скоро истом изворном облику у српском језику, не уводим у свој говор према њиховом изопаченом изговору него према ономе како то кажем у српском.

[rade]

Оне робне марке које су настале на англофоном подручју од латинских и других неенглеских речи или на основу интернационалних речи које постоје у апсолутно истом значењу и скоро истом изворном облику у српском језику, не уводим у свој говор према њиховом изопаченом изговору него према ономе како то кажем у српском.

Браво, тачно то што сам мислио, али нисам умео да формулишем.

[Бруни]

Ja se slažem s BP, ali pravilno je ono što se nama ne sviđa.

[Stoundar]

Ama ko zna šta je pravilno dok ne izađu standardni rječnici. Ja se rukovodim izbjegavanjem neprimjerenih smajlija:  a pogotovu .

[Бруни]

Kako ko zna? Pa je l’ imamo pravila za transkripciju s engleskog? Imamo. Jesu li ta imena na engleskom? Jesu. Šta tu ima da se izbegavaju neprimereni smajliji? 

[Stoundar]

Imamo pravila, ali nije uvijek jednoznačno kada prevoditi a kada transkribovati, kad je transkripcija ukorijenjena a kad nije. Npr. kod mene je ce, ce-plus-plus, ali već se kolebam oko C#, valjda zbog dodatnog šarp. Java mi zvuči razgovorno, džava neutralno (zato što ne osjećam nikakvu potrebu da naglašavam vezu s kavom). Slažem se s BP-ovom Operom, ali ne akcentujem to ime kao našu riječ opera, sa kratkouzlaznim na prvom slogu, nego sa kratkosilaznim, bliže engleskom izgovoru. Unikod mi zvuči previše formalno.

[Бруни]

Добро, то је друга ствар. Мада, не знам у одсуству правила, да ли онда треба да следимо транскрипцију, или свако како хоће? Логично ми је да док се нормативисти не изјасне по том питању, треба да се транскрибује. С друге стране, Прћић се ваљда већ изјаснио по питању Хорација и сличних (дакле, имена која потичу од латинских или грчких имена), па би ваљда требало да важи исто и за друге речи латинског и грчког порекла које нису лична имена.