Ante po padežima

[Nedda]

Zapravo, najviše me interesuje genitiv. Antea deluje logično, zar ne, ali ja po internetu viđam samo Ante, čak ni Anta, ili nisam primetila…

[Stoundar]

Ja kažem Ánte, u genitivu Ántē, ali ne znam kako se govori u Srbiji.

[J o e]

И Клајн тако препоручује.

Antea deluje logično, zar ne, ali ja po internetu viđam samo Ante, čak ni Anta, ili nisam primetila…

А што би било логично? Онда бисмо имали и Милеа, Салеу, Павлеом…

[Belopoljanski]

Zapravo, najviše me interesuje genitiv. Antea deluje logično, zar ne, ali ja po internetu viđam samo Ante, čak ni Anta, ili nisam primetila…

Име Анте мењај по падежима као да се ради о имену Анта.

Људи често стекну погрешан утисак, на пример кад се каже „Био сам код Анте Марковића“ да се Анте у тој реченици не мења и да се говори „код Анте-Марковића“. Заправо се име Анте, према западним локалним правилима одакле и потиче, по свим падежима мења као да му номинатив гласи „Анта“.

[Nedda]

Joe, u pravu si, nije akcenat na tom finalnom e da bi bilo Antea, ali Mile može da bude i Mileta, Sale Saleta, a Ante Anteta? Dakle, Anta je pravilno u genitivu,a ne Ante, jer on nije Anta (nom.)? Ili se jednostavno i Ivo i Bruno itd. tretiraju kao imena koja se završavaju na -a u nominativu? Zašto? Da li je toliko uticajna ta zapadna varijanta?

[Stoundar]

A o kojem Anti govoriš? Mijenjaj mu ime onako kako je za njega uobičajeno. Ne vrijedi teoretisati.

[Бруни]

Joe, u pravu si, nije akcenat na tom finalnom e da bi bilo Antea, ali Mile može da bude i Mileta, Sale Saleta, a Ante Anteta? Dakle, Anta je pravilno u genitivu,a ne Ante, jer on nije Anta (nom.)? Ili se jednostavno i Ivo i Bruno itd. tretiraju kao imena koja se završavaju na -a u nominativu? Zašto? Da li je toliko uticajna ta zapadna varijanta?

Mislim da ti ovo može pomoći:
http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:radetu-ili-radu

Citiram:

Имена (и презимена) из хрватских дијалеката, типа Ма́те, Ју́ре, Ви́це, Јо́же, пр. Хра́сте, мењају се као именице на -а:

    Ма́те̄, Ма́ти, Ма́ту, Ма́тин…

Ante bi upalo u ovu grupu…

[Belopoljanski]

Zašto? Da li je toliko uticajna ta zapadna varijanta?

Анте није готово име, попут нпр. Павле, већ је настало као надимак имена Антон, Антоније итд. Према локалитетима у нашем језику, такво име може гласити Анта, Анте или Анто, а правило мењања по падежима јесте оно које је својствено локалитету личности о којој говоримо.

Примери:

Иво Андрић, Иво Војновић, Лујо Војновић. Видео сам Иву/Лују, причао сам с Ивом/Лујом. Мењају се по падежима као да су у ном. Ива и Луја. Локалитети: Босна и Дубровник.

Симо Матавуљ. Дела Симе Матавуља, улица Симе Матавуља. Мења се као Сима. Локалитет: Далмација. Слично у Далм. и Миле, Љубе, Владе итд. који се мењају као да су у ном. Ми´ла, Љуба, Влада. Био сам код Ми´ле, срео сам се с Владом.

Мило Ђукановић. Видео сам Мила, причао сам с Милом. Локалитет: Црна Гора. Такође, владика Раде: мења се као да је у ном. Радо. С владиком Радом, код владике Рада.

Војводина. Раде и Миле се мењају по падежима (изузев вокатива) као да су у ном. Радет и Милет. Код Радета, с Радетом, дај Радету.

[Nedda]

Bila sam dobar đak i sve sam lepo pročitala. Hvala Bruni na linku i Belopoljanskom na svim ovim primerima. Imam samo još jedno pitanje, iako će odgovor verovatno da bude odričan, da li ja kod ovih hrvatskih imena (Ante, Bruno itd.) mogu da se vodim "svojim" opredeljenjem, dakle, da mi Ante bude Anta, Antu, Bruna, Brunu? Mom jezičkom osećanju nikako ne leži da kažem Daj Bruni sok, na primer. 

Hm, i Ivo je postao Iva. 

[Stoundar]

Ima li Ante Markovića kod Vitasa?

[Belopoljanski]

Imam samo još jedno pitanje, iako će odgovor verovatno da bude odričan, da li ja kod ovih hrvatskih imena (Ante, Bruno itd.) mogu da se vodim "svojim" opredeljenjem, dakle, da mi Ante bude Anta, Antu, Bruna, Brunu? Mom jezičkom osećanju nikako ne leži da kažem Daj Bruni sok, na primer. 

Претпостављам да можеш и да тиме нећеш чинити грешку. Нагласак је био на томе да деклинирање тих имена као да им је номинатив на -а није неправилно, а не да је једино тако прописано.

Заиста, да је Бруно Векарић у питању, говорити „код Бруне“ и „према Бруни“ некако превише вуче на непотребну фамилијарност или извештачени афинитет према локалним дијалектима са даљег запада. Ово конкретно име се у Војводини деклинира као имена Марко или Дарко, дакле код Бруна и према Бруну.

И кућа Иве Андрића се у Херцег Новом зове кућом „Ива Андрића“.

Hm, i Ivo je postao Iva. 

Иво Андрић и Иво Војновић (не падају ми на памет други) код нас се доследно деклинирају као да им је име Ива.