Српски језички атеље > Транскрипција

Hermione Granger

<< < (6/6)

Rancher:
А колико да будемо толерантни према дистрибутерском преводу Чудесна судбина Амелије Пулен? Претпостављам да је посреди грешка; чисто сумњам да је дистрибутер хтео да преведе име. За разлику од Хермионе, не постоје књиге по овом лику, уз то је на кабловским каналима прекрштена у Амели. Све је чешћа пракса да се (лоши) дистрибутерски преводи мењају (Ја у љубав верујем → Нотинг Хил, Има нешто у вези Мери → Сви су луди за Мери, Згодна млада → Одбегла млада итд.).

Паде ми на памет превод серије Округ Оранж на Б92 пре неколико година. Преводилац је у свим деловима овај топоним транскрибовао правилно, Оринџ, сем у уводној шпици. У каснијим епизодама се чак окуражио и да наслов серије промени у Оринџ, иако је у промотивном споту и програмској шеми писало, јелте, Оранж.

Треба ли инсистирати на правилној транскрипцији, с обзиром да се ради о два различита имена? Како би, рецимо, гласио назив чланка на Википедији? Досад је била пракса да се наслови филмова и серија с правописним грешкама исправљају (поменути Округ Оранж у Округ Оринџ и сл.).

Клајново мишљење од пре десетак година:

--- Цитат ---Сматрам да би преводиоци морали увек да се држе Правописа (односно, у случају имена као што је Џоунс, Прћићевог транскрипционог речника). Одступање у односу на „званични дистрибутерски превод“ не би требало да представља сметњу, и због преусмерења о коме Ви говорите, а и зато што би се разлике односиле највише на једно или два слова.“
--- Крај цитата ---

Rancher:
Тек сад видим да се т. 197д Правописа бави овим:


--- Цитат ---На имена из живих језика не примењује се граматичка адаптација какву смо видели у облицима имена из класичних језика. Ипак се у некој мери и даље граматички прилагођавају имена женског рода. Адаптација у неким случајевима захвата и номинатив, на тај начин што се успоставља завршно -а, схваћено као наставак; примену тога поступка често видимо нпр. у француским именима, и то не само женским антропонимима него и у именима покрајина и река: Жанеша, Жаклина, Брижиша, Рона, Марна, Шампања, Бретања. У другим случајевима номинатив остаје неприлагођен, али се наставци женског рода појављују у промени, нарочито у дативу и присвојном придеву: Агнес – Агнеси – Агнесин, Кешрин – Кешринин, Франсоаз – Франсоази итд. Овакво делимично прилагођавање примењује се и на већ разматрана старогрчка женска имена ако у номинативу остану неадаптирана: Сапфо – Сапфин, Клио – Клије – Клији и сл. Системска адаптација примењује се нешто изразитије на словенска имена.
--- Крај цитата ---

Не могу из овога да докучим да ли се таква пракса обесхрабрује или не, али ми делује архаично. Имамо Жистин Енен а не Жистина, Амели Моресмо а не Амелија итд. Наведите ми неке противпримере.

Навигација

[0] Списак порука

[*] Претходна страница

Пређи на пуно издање