Српски језички атеље > Интерпункција
Датуми и сати
Belopoljanski:
Џо, хвала најлепше. Које је то издање?
--- Цитат: Stoundar у 5. 06. 2012. у 20.01 ---Ako tvoj kolega ne povjeruje bar nekome od nas na riječ, neće ga ubijediti ni uslikana odrednica, jer kod nje nije napisan broj izdanja. Najbolje onda nek svrati u dobru biblioteku i pregleda više izdanja odjednom.
--- Крај цитата ---
Веруј ми, ма колико невероватно то звучало, људи који не обитавају на форумима као ми, не сматрају оваква места нити људе на њему баш реалним. Поготово кад је њихова струка у питању, а кад их саветује нестручњак.:)
ПС Ево и слике из 6. издања (2004), само да се и тиме допуни тема.
Модератор: Окачена слика на форум.
Бојан Башић:
Prvo izdanje (BIGZ, 1981): 4. 10. 1957.
Drugo izdanje (Nolit, 1987): 4. 10. 1957.
Treće izdanje (Nolit, 1992): 4. 10. 1957.
Četvrto izdanje (Čigoja, 1997): 4. 10. 1957.
Ponovljeno četvrto izdanje (Čigoja, 2002): 4. 10. 1957.
Peto (prvo ćiriličko) izdanje (Srpska školska knjiga, 2000): 4.10.1957.
Šesto izdanje (Srpska školska knjiga, 2004): 4.10.1957.
Sedmo (elektronsko) izdanje (2005): 4.10.1957.
Peto „Čigojino“ izdanje (izdanje RJN koje je „Čigoja“ izdala 2006, i koje su nazvali peto, prerađeno i dopunjeno latinično izdanje, ali koje nema veze s gornjim petim izdanjem SŠK): 4. 10. 1957.
Osmo izdanje (Prometej, 2007): 4. 10. 1957.
Eto, to je sve što imam. :P Uglavnom, verzija bez belina pojavljuje se, dakle, samo u tri izdanja, i to upravo ona tri koja i inače imaju problem s tipografskim zezancijama. Drugim rečima, jasno je da RJN sugeriše pisanje sa belinama.
J o e:
Уместо Бруни, Белопољанском за рођендан (само да више не кука ;)):
Rancher:
--- Цитат: Стоундар на ОДФ-у ---U Jeziku danas 16 iz 2002, Prćić navodi i ovaj primjer uticaja engleskog jezika:
--- Цитат ---— sati, minute i sekunde, naročito u najavama televizijskog programa i drugih događaja, odvajaju se dvotačkom, npr. 20:30 um. 20.30;
--- Крај цитата ---
Nažalost, nema primjera sa sekundama, tako da iz ovoga nije sasvim jasno treba li tačku staviti između minuta i sekundi.
Pronašao sam u Jeziku danas 6 iz 1998. članak Milana Bakovljeva pod naslovom Neke interpunkcijske nedoumice, pa citiram:
--- Цитат ---Ni starim ni novim pravopisom nije regulisan postupak označavanja doba dana odgovarajućim brojkama.
Uvažavajući primedbu jedne matematičarke da je pogrešno pisati „početak u 10,30” (budući da sa zapetom taj broj postaje decimalni razlomak, „deset celih i trideset stotih” — umesto „deset celih i trideset šezdesetih”, tj. deset sati i trideset minuta), Ivan Klajn u svom Jeziku oko nas kaže da mu se tačka (10.30) čini najprostijim rešenjem, jer se dvocifrena oznaka minuta lako razlikuje od trocifrene „klase” (poznato je da se višecifreni brojevi — da bi se lakše čitali — dele na grupe od po tri cifre, koje označavaju jedinice, hiljade, milione itd., i da se te grupe međusobno odvajaju ili tačkom ili belinom, razmakom, npr.: 1.650.217 ili 1 650 217). Boljeg rešenja zbilja nema (ukoliko se „deset sati i trideset minuta” želi zameniti ekonomičnijim označavanjem pomoću odgovarajućih brojki). Doduše, autor Jezika oko nas podseća čitaoca da se i tu mešaju „sveprisutni Amerikanci i Englezi”, koji „obično između broja sati i broja minuta stavljaju dve tačke (10:30), čime matematičari sigurno nisu nimalo oduševljeni, budući da dve tačke predstavljaju znak za deljenje”. On tome dodaje da se nas to ne bi uopšte moralo ticati da nije „digitalnih časovnika”, na kojima se „između cifara dve tačke… pale i gase u ritmu sekundi”. Međutim, ni zbog tih časovnika se pri označavanju doba dana brojkama ne bi trebalo odricati tačke (između oznaka sati i oznaka minuta) u korist dvotačke, koja između brojki uvek označava računsku operaciju deljenja.
--- Крај цитата ---
Igrom slučaja, imam Jezik oko nas (citat je iz članka 20(.)522(.)972, objavljenog između 1976. i 1978. prema uvodu):
--- Цитат: ELEKTRONSKA INTERPUNKCIJA --- Tu su zatim i brojevi koji označavaju doba dana. Profesorka Mrmak s pravom ističe da je pogrešno pisati „početak u 10,30“ jer sa zarezom taj broj postaje decimalni razlomak, „deset celih i trideset stotih“, umesto „deset celih i trideset šezdesetih“ (tj. minuta), što se zapravo htelo reći. Čini nam se da je i ovde najprostije rešenje tačka (10.30) i da nesporazuma ne može biti, jer se dvocifrena oznaka minuta lako razlikuje od trocifrene „klase“.
Samo, i tu nam se mešaju sveprisutni Amerikanci i Englezi. Oni obično između broja sati i broja minuta stavljaju dve tačke (10 : 30), čime matematičari sigurno nisu nimalo oduševljeni, budući da dve tačke predstavljaju znak za deljenje. Nas taj anglosaksonski običaj ne bi morao uopšte da se tiče da nije „digitalnih časovnika“ koji se sve češće viđaju i u našoj sredini. To su oni satovi koji umesto kazaljki imaju svetleće cifre — a između cifara dve tačke, koje se još pale i gase u ritmu sekundi, kao da žele da privuku pažnju na sebe. Ako to elektronsko čudo, kao što je verovatno, uđe u široku upotrebu, sigurno će uticati i na način pisanja sati i minuta. Onda ćemo pored sve brojnijih anglicizama u našem rečniku morati da se suočimo i sa jednim „cifarskim“, ili bolje rečeno interpunkcijskim anglicizmom.
--- Крај цитата ---
--- Крај цитата ---
abzec001:
Штампано новинарство има устаљен начин писања резултата атлетских дисциплина. Рецимо за маратон 2:08,14 (2 сата, 8 минута и 14 секунди). Две тачке после броја сати и запета после минута.
У бацачким и скакачким дисциплинама (метри и сантиметри) цифре се одвајају запетом: 67,21, 21,03, 7,90 итд.
Увек без размака, нула се испред првог једноцифреног броја никад не пише, штагод он означавао (сате, метре…), али се испред другог, ако је једноцифрен, увек пише.
Са неким правописима су поједини детаљи оваквог начина писања усклађени, а са некима нису. Дилеме постоје углавном по питању писања са или без размака између бројева, као и нуле у једноцифреним бројевима.
Мислим да стављати размак између цифара у једном резултату није добро, јер се тиме резултат разбија, то више није јединствен, већ два или три одвојена, независна податка. Ни писање само запета, поготово са размаком, није добро, јер резултат изгледа као набрајање неких бројева који немају везе један са другим.
Коликогод две тачке биле математички знак за дељење, мислим да је то ипак најсрећније решење, бар код атлетских резултата. И, наравно, без размака.
Навигација
[0] Списак порука
[#] Следећа страница
Пређи на пуно издање