Одступити корак

[Оли]

Док чекамо и (на) одговоре других, да приупитам и овде, па "ко пре".
У реченици  Одступио сам корак шта је реч корак као врста речи, пошто очигледно није ни у једном падежу па не знам да ли је и даље именица.
Да ли је могуће (само наглас размишљам) да је корак овде прилог добијен претварањем од именице? 

[Duja]

Pa kako "očigledno" nije ni u jednom padežu, kad je u akuzativu? (~Odstupio sam milju.)

[Оли]

Pa pazi, ja sam s tom idejom i izabrala primer, ali mi nikako nije išao akuzativ uz odstupiti. Pokušavala sam da se setim primera sa očiglednijim akuzativom, ali ga nisam našla. Samo su mi se nametali primeri pout "Odstupio sam dva koraka" i slični, a nikako ovako očigledan primer akuzativa kao što je ovaj sa miljom. Dakle, možemo sa sigurnošću tvrditi da jeste akuzativ?

[Оли]

Ипак неће бити.
Овде је миљу прилог добијен претварањем, а не акузатив именице миља, колико год то изгледало нелогично.
Такође и корак у мом примеру.
Као илустрација томе служи тзв. школски пример  Током нашег разговора… овде током није именица у инструменталу већ предлог. Током чега?
Такође не може Одступити кога шта већ Одступити колико. Мислим да је ово ипак коначно разрешен проблем. Иначе, потврду или објашњење, како год схватили, добих опет (у међувремену) од Весне Ломпар.
У сваком случају, хвала.

[Duja]

Ne. Ne može leksema da slobodno menja vrstu reči tek tako, jer inače kreiramo beskonačnu klasu priloga: po tebi, sve što odgovara na pitanje koliko bi bio prilog, što nije tačno. Korak je po vrsti reči imenica, i može biti samo imenica. Tako je i kilogram imenica, dva je broj, godina je imenica, a dve godine jeste imenička sintagma.

Kada reči stavimo u rečenicu, one mogu obavljati neku gramatičku funkciju, a u ovom slučaju u pitanju je prosto priloška odredba za količinu. Priloška odredba ne mora sadržati prilog, nego se može sastojati od koječega. Niti je nužno u akuzativu: Danima te čekam je priloška odredba za količinu koja se sastoji od imenice u instrumentalu. Nije danima odjednom postao prilog, kao ni korak u originalnom primeru.

Tokom jeste poseban slučaj, jer je originalno imenica koja je dugom upotrebom gramatikalizovana u predlog. Takav proces nije produktivan u opštem slučaju, ne menjaju reči vrste kao čarape. 

[Оли]

Рекох ти, одговор је од Весне Ломпар, моја је била само претпоставка да нешто није у реду с падежним обликом.
П. С. Твоја идеја да мешам врсте речи и функцију је мало увредљива. Наравно да разликовање врсте и службе речи спада у основна знања петака. Јасно је да је моја збуњеност друге природе.

[J o e]

Мени није вероватно да је В. Л. рекла да је корак прилог. Можда се нисте разумеле. А и да јесте, то није тачно. За почетак, потврђује или икоји речник ту тврдњу?

[Оли]

Заиста је могуће да је нисам добро разумела, и мени звучи чудно да корак може боти прилог, поготову што није промењен ни акценат, нити облик… ништа, али никако не могу да прихватим чињеницу да је у питању акузатив. Мора бити да постоји неко средње објашњење.

[Duja]

Ali zašto ne bi bio akuzativ? On generalno odgovara na pitanje koliko?:

• Koliko si odstupio? Korak. Milju.
• Koliko si zakasnio? Sat. Sekundu. Deceniju.
• Koliko si popio? Čašu. Flašu. Boga oca.

[Оли]

Јасно. Само је мој пример глуп. Хвала.
А што се тиче Весне Ломпар, само бих желела да оправдам жену која је "нит’ лук јела нит’ лук мирисала" - није она директно одговорила мени већ особи преко које сам питала, пренесено ми је као што сам раније написала… и тако… изгледа да је ипак било мало глувих телефона.
Хвала још једном.