Andrićeva dela ili dela Andrića

[mapet]

Negde sam čula (davno beše) da nije pravilno reći „dela Andrića“ već isključivo „Andrićeva dela“ ili „dela Ive Andrića“, dok je, primera radi, „dela Dostojevskog“ potpuno tačno i opravdano.
Zanima me postoji li ikakvo objašnjenje za ovo.

Hvala unapred. ☺️

[Dacko]

U kontekstu označavanja pripadnosti, kad god se može napraviti prisvojni pridev, poželjno je da se i koristi tj. daje mu se prednost, a genitiv ćemo upotrebiti ukoliko se prisvojni pridev ne može napraviti, u slučaju Dostojevskog zato što je prezime već u pridevskom obliku (ne može ’Dostojevskijev’), a u slučaju Ive Andrića zato što upotrebljavamo i ime i prezime (ne može ’Ivo Andrićev’).
Ima o tome i ovde:
https://www.rpz-rs.org/sajt/doc/file/web_portal/07/Srpski%20jezik%20i%20knjizevnost/Rade%20Lalovic/Strucni%20radovi/PRISVOJNI%20PRIDJEV%20ili%20PRISVOJNI%20GENITIV.pdf

[Duja]

Klajn u Rečniku jezičkih nedoumica, pod odrednicom Prisvojni pridevi, kaže:

Umesto prisvojnog prideva nije dobro upotrebljavati imenicu u genitivu: spojevi kao bulevar Lenjina, rekord Stekića, sličan je i stav Krleže ispravnije glase Lenjinov bulevar, Stekićev rekord, Krležin stav. Ipak, genitiv se mora upotrebiti ako od njega zavisi odnosna rečenica: "Sličan je i stav Krleže, koji je jednom napisao…" itd.

Dakle, zabrana genitiva nije apsolutna. Kao što je Dacko rekla, genitiv se mora upotrebiti i kada se koristi puno ime i prezime, kao i kada prisvojni pridev ne postoji. Mom jezičkom osećanju ne smetaju ni spojevi poput bulevar Lenjina, ponajviše zato jer bulevar nema veze s Lenjinom lično (dakle, ne pripada mu ni na koji način) nego je samo nazvan po njemu.