Стоундар, мене твоје поруке заиста чуде, не замери ми. Не одговарам поново само како бих
млатио мртвог коња или понављао исто, али сматрам да је одговор на твоје недоумице дат већ на претходној страни, а затим више него подробно разрађен, са посебним освртом управо на ово што пишеш. Заправо, ти се и не осврћеш на оповргавање те аргументације, него је само понављаш као да није ништа речено. Као да је неко рекао само „Јесте“, па ти понављаш своје „Није“. Мени није јасно због чега не одбациш реч „карактер“ за оцену људских особина и уместо ње не користиш речи личност, природа, нарав и друге погодне речи, већ поред постојећих домаћих речи користиш страну чије је значење „урезани знак“, а затим оспораваш да се она сме користити у значењу „исписани знак на рачунару“.
И непрестано понављање ове Ееее, поште. Како ти само није чудно да је Иииии! мејл?
(линк) [budala] Када већ имамо термине е-банкарство, е-управа, е-пословање и постојање тих термина у домаћим акредитованим студијским програмима на државним универзитетима, заиста бих волео да чујем шта је то толико чудно у изразима е-пошта и е-адреса, а да притом око израза електронска пошта и електронска адреса нико не поставља питање.
И нисам љут, само то да напоменем, пошто прегледам поруку па ми се чини да тако звучи.
Заправо ми је драго што је и званично у српски језик уведено и такво значење речи „карактер“ јер сматрам и раније сам сматрао да је то исправно, логично, очекивано и оправдано. Једино као лаик нисам имао право да у томе будем напоран и гласан, али сад бар могу да се позовем на највиши ауторитет по овом питању.
