„Бекство из Шошенка“. Колико су Прохујало са вихором и Кад јагањци утихну примери генијалног превођења филмских наслова, толико Бекство из Шошенка заузима можда чак прво место по најгорем могућем преводу, толико лошем у односу на квалитет и значај филма да иза њега иде неколико празних места, па тек онда неки следећи.
Ми не треба да знамо да се ради о бекству! Не треба да знамо да уопште постоји бекство, то је највеће изненађење у филму које представља драматичан преокрет и врхунац филма јер не треба ни да наслутимо да ће се то догодити. А ми пре него што и сазнамо име главног јунака, пре него што и сазнамо зашто уопште долази у затвор, ми знамо да се у филму ради о бекству из тог затвора. Оригиналан назив је The Shawshenk Redemption, где је -redemption нешто попут искупљења, унутрашњег спаса… Не знам да ли постоји још неко битно другачије значење ове речи. Наслов филма асоцира на живот у затвору и унутрашњу борбу невиног човека да у томе нађе свој лични положај и смисао, док покушава да докаже своју невиност. Кроз радњу видимо борбу људског у човеку, идеја о бекству не би требала ни да постоји у нама све време, а камоли да је непрестано чекамо и ловимо знаке који указују на то да оно треба да се догоди.
Ево, на ТВ управо иде бомбастична најава емитовања овог филма у вечерашњем термину и поново ме је подсетило на постојање тог превода и поново наљутило. Као да су Империја узвраћа ударац превели као „Силом отац“ или „Неочекивани Луков тата“, Психо као „Убити у име мајке“ или Шесто чуло као „Дух дечјег психолога“. Катастрофалан пример превода који би требало урамити и показивати као пример како никако не треба.
