Srećan ili sretan?

[Belopoljanski]

Шта мислим? Да онакво објашњење чујем у разговору или видим написано, рекао бих не да није тачно, него да је тешка глупост. Међутим, ово је ипак објављено у Правпису.

Чуо сам једино у воћњак → вотњак, али и то дијалекатски и ретко. Опет, то је ЋЊ, а не ЋН, пример са ЋН → ТН не знам ниједан.

Ови како објаснише, сретан и није настало од срет-, него по аналогији са сретна и сретно, пошто је ту група ЋН у срећна и срећно дала ТН.

[Belopoljanski]

Можда треба предност дати изразу нпр. одвођна цев, можда је и ту ЂН дало ДН.

[Đorđe]

Чуо сам једино у воћњак → вотњак, али и то дијалекатски и ретко. Опет, то је ЋЊ, а не ЋН, пример са ЋН → ТН не знам ниједан.

E, ali to je drugo — tu ima razloga za disimilaciju; oba konsonanta su palatalni, i Ć i NJ, pa se jedan razjednačava. To je u redu. A zašto bi se, pod milim bogom, razjednačavalo ĆN, kad je Ć palatal, a N dentalni nazal? Vidi, disimilacija, po definiciji, može nastupiti onda i samo onda kad imamo glasove iz iste fonetske/fonološke prirodne grupe, a Ć i N ne čine nikakav prirodni par (Ć i NJ čine — oba su palatali). Dakle, prosto po definiciji ne može postojati takva disimilacija (razjednačavanje) ĆN > TN. (A definicije su aksiomi i zakon, i tačka, pa bila to lingvistika ili kvantna fizika; što važi za jednu nauku važi i za drugu. Ne može ništa biti kako god ti se svidi ni u filozofiji, a kamoli u lingvistici.)

Ne, to što piše u P je naprosto izmišljeno, i lingvistički neutemeljeno, naučno neutemeljeno. Zašto je izmišljeno, to ostavljam tebi na slobodnu procjenu, jer ako kažem svoje mišljenje, ispašću po običaju paranoidni nadžak zbog koga se teme moraju zaključavati ili slati u Svaštaru, i čijih je stalno istih priča svima preko glave. (A mislite da ne bih ja prestao o tome konstantno da drvim kad bi konačno prestali ovakvi ispadi da se nakvarno mešaju u lingvistiku i u čitavo ovo naše društvo, jer je jezik u najdirektnijoj vezi sa celim društvom? [roll])