Грчки C + i + V

[J o e]

У П се не помиње како транскрибовати секвенцу сугласник + i + вокал. Даје се једино пример Георгијадис (< Γεωργιάδης). Фонологија каже да се ту јавља алофон типа [j], који се са /l/ и /n/ јотује.

Грчког председника по имену Κάρολος Παπούλιας  [ˈkarolos paˈpuʎas] транскрибујемо  Каролос Папуљас. Не треба ли ту Папулијас, пошто се иначе не обазиремо на неслоговно /i/ и умекшавање: Георгијадис (П10), Вафијадис, Краниотис, Доксијадис, Киријакопулу, Цхорцијанитис (Вики) — једино је, од примера с Википедије, Πιερράκος > Пјеракос.

(А шта бисмо тек са Ιατρίδης (Iatridis)?)

[Duja]

Ja ne vidim osnov za Papuljasa, osim što se prvom prevodiocu tako zalomilo pero. Zapravo, ne mogu da se setim da igde imamo ⟨lj⟩ u transkripciji s grčkog, osim možda u (opet ofrlje transkribovanom) imenu kluba (i atinske četvrti?) Vul(i)jagmeni.

Što se tiče početnog ⟨I⟩ ispred samoglasnika, tu dosledno imamo ⟨J⟩ i u tradiciji (jeromonah, jota, Janina, Jonsko more) i transkripciji (Jerapetra).

[Миланче]

Ја бих ту ишао са Љ, такође Крањотис, Схорцијањитис (мада ми ово последње баш не звучи). Пошто и ми имамо λ и ɲ, а немамо тај ʝ. Контам да се углавном не обазиремо на умекшавање ако код нас не постоји тај глас или ако нам је нешто тешко да изговоримо превише меких сугласника.

[J o e]

Ваљда Схорцјанитис (< Σχορτσιανίτης), или, ако ћемо по твом, Схорћанитис/Схорчанитис.

Контам да се углавном не обазиремо на умекшавање ако код нас не постоји тај глас или ако нам је нешто тешко да изговоримо превише меких сугласника.

А како ћемо онда: мало се обазиремо, мало не?

Ja ne vidim osnov za Papuljasa

Да кажемо Википедијанцима да промене?

[Миланче]

А како ћемо онда: мало се обазиремо, мало не?

Баш то. То ја примећујем у руској, пољској, чешкој и словачкој транскрипцији. Чим немамо одговарајући мек сугласник или их имамо превише, само игноришемо.

Што се тиче τσι, ту се не дешава умекшавање бар не код грчког  грчког. Тешко да грчки Грци могу да изговоре Ч или Ћ. Претражих мало о фонологији и нађох од „меких“  ове /c ɟ ç ʝɲ ʎ/. Ево и са форва.
http://www.forvo.com/search/%CE%A3%CF%87%CE%BF%CF%81%CF%84%CF%83%CE%B9%CE%B1%CE%BD%CE%AF%CF%84%CE%B7%CF%82/

[Миланче]

Додуше, мораћу мало да прогуглам зашто се ово νίτης изговара као нитис, а не као њитис. Претпостављам да је у питању зато што је ί (пада акценат).

[J o e]

Зато што немаш вокал иза ί.

Што се тиче τσι, ту се не дешава умекшавање бар не код грчког  грчког. Тешко да грчки Грци могу да изговоре Ч или Ћ. Претражих мало о фонологији и нађох од „меких“  ове /c ɟ ç ʝɲ ʎ/. Ево и са форва.

Ово је у ствари [sxortsçanitis]. Свеједно, не може Схорцијањитис.

[Миланче]

Зато што немаш вокал иза ί.

Ово је у ствари [sxortsçanitis]. Свеједно, не може Схорцијањитис.

Чекај, одакле ти ç? Може Схорцијанитис.

[J o e]

Линк са Вики: Arvaniti, Amalia (2007). "Greek Phonetics: The State of the Art". Journal of Greek Linguistics 8: 97–208.

Specifically, /i/ is realized as a vowel when it is the nucleus of a syllable, but as a palatal fricative if found between a labial or coronal obstruent and another vowel. The voicing of this fricative depends on the voicing of the preceding consonant (an indication that in such cases non-vocalic /i/ becomes part of the syllable onset); thus /i/ is realized as a voiced palatal fricative [ʝ] (and not as a glide, as shown in 2.4 above) when the preceding obstruent is voiced—e.g., [ˈlaðʝa] “oils”—and as a voiceless palatal fricative [ç] if the preceding obstruent is voiceless, e.g., [niˈsça] “islands”.

Може Схорцијанитис.

Па то сам и ја рекао (Ц- је типографска грешка). Ти се ниси сложио.