Da pokušam da dam malo širu sliku…
Pravopis u t. 83 kaže, naglašavanje moje:
Poseban normativni problem su početne sastavnice, uglavnom stranog porekla, sa statusom ili formanata ili prefiksoida, kao npr.: auto, avio, aero, moto, foto, radio, video, stereo, audio, kino, makro, mikro, maksi, mini, ekstra, super, kvazi (i njen ’prevod’ nazovi), ekstra, eko, eks, ino i sl. Normativisti su kasnili za prodorom ove vrste inovacija i umnožavanjem sličnih sklopova, a procene stepena sraslosti u odmeravanju značenjskih i formalnih momenata često su bivale nesigurne i subjektivne, jer su, po pravilu, uistinu u pitanju nijanse. Otuda utisak (ne bez osnova), da se pribegavalo pojedinačnom, leksičkom normiranju.
Dakle, ne možemo puno "pomoći da se nađe pravilnost" jer je, uglavnom, nema. Nažalost, tačke 83—85, koje se bave ovim pitanjem, predugačke su da se sažmu u kratak odgovor, a ne znamo kad ćemo imati celu verziju Pravopisa na sajtu.
U konkretnom slučaju,
polu- je pravi prefiks, ne može nikada stajati kao odvojena leksema, i uvek se piše spojeno.
Ekstra je ono što se naziva
prefiksoid, labavije srasla leksema, koja može imati i ulogu nepromenljivog prideva, kao u npr.
ekstra uslovi (=’vrlo povoljni uslovi’), i prefiksa u sraslim spojevima, kao što je
ekstraprofit.
