Мени само није јасно шта желите од мене. Ако се трудим да поштујем норму - онда сам језички фанатик и пуриста, ако на иронију реагујем иронијом - тема се закључава јер се мом саговорнику (који је уједно и модератор) "не свиђа смер у којем је кренула тема", ако се користим Гуглом као помоћним средством (што је пре мене радило неколико чланова), да бих указао (али не и доказао ) на елементе укорењености, онда ми се импутира да гугловањем желим да докажем исправност неког појма, када та уради Ранчер или Шоми, онда им се ништа не импутира, већ им се допушта да буду "сами своја норма", када указујем на неприхватљивост начина на који се покушава доказати узус (ја тамо живим, никад нисам чуо за тај појам, ја сам безгрешан), онда ми се одржи кратко предавање о норми и узусу и њиховом међусобном односу, а нигде се не коментаришу моји приговори, када укажем на неке недостатке у раду форума, онда сам арогантан, сви дижу десну обрву и питају се забринуто: Чему такав тон?, а када су неки стварно арогантни и бахати (Шоми, Ранчер, Фаренхајт …) онда се то не коментарише… Видим да је створен консензус у којем вас мучи само једна ствар: Да ли да ми нежно саопштите да сам непожељан, или да ми отворено поручите да одјебем у троскоку. Поруку сам схватио и не бих да вам више сметам. Знам да вам нећу недостајати, али, верујте ми, ви мени још мање.
Поздрав и свако добро у раду.