Недавно сам прочитао књигу Била Брајсона "
ШЕКСПИР, свет као позорница"
Иако је о Шекспиру написано преко 7000 књига, а сваке године још око 400 разних монографија, студија и радова, Брајсон се одважио да напише још једну, због, како каже: "… да видимо колико о Шекспиру можемо сазнати, заиста сазнати, из постојећих бележака".
А тих бележака је запањујуће мало. Од свега што је Шекспировом руком написано сачувано је само 14 речи, од тога је шест потписа. Све што се о њему поуздано зна састоји се од неколико штурих чињеница: да је рођен у Стратфорду, да је тамо засновао породицу, да је отишао у Лондон и тамо постао глумац и писац, да се вратио у Стратфорд, сачинио тестамент и умро. Не зна се ни колико је драма написао, нити којим редоследом.
Током четири стотине година истраживачи су пребројали сваку реч из његових дела, има их скоро милион, затим 138 198 запета, 26 794 двотачки и 15 785 знакова питања. Па онда колико се пута која реч појављује и свашта разно.
Било је истраживача који су цео живот посветили претраживању архива из Шекспировог доба не би ли нашли какав важан документ. Налазили су само штуре записнике у којима се помиње његово име, махом због неплаћено пореза.
Брајсон при крају пише и о томе како није чудно што се јавила и теорија да Шекспир није аутор свих дела која му се приписују, и што је та теорија имала бројне присталице.
Невелика, али врло занимљива књига, са необичном темом.
