Када је већ реч о Мадлени, шта се ради са страним именима наших људи?
Ваљда се морају писати прилагођено?
Како би се читало то "Elizabeth"? Елизабетх? (само питам, не започињем дискусију)
Не знам како је то по закону. Да ли у личну карту и сва остала документа сме бити уписано име у којем, рецимо, има слова којих ми немамо?
Закон је изнад правописа у оваквим случајевима, претпостављам?
А МадлениЈанум ћу увек изговарати са "ј" јер ми тако звучи природно, макар било нетачно.
Ovo prvo ne razumem. Kako misliš strana imena naših ljudi?
Elizabeth je transkribovano Elizabet. Ako neko kod nas odluči da svom detetu da ime Elizabet, tako će i da stoji: Elizabet, onako kako se to ime zapisuje u srpskom, a ne u engleskom. Tako će mu stajati i u krštenici.
Ako je neko stranac, pa je dobio naše državljanstvo, to je već druga stvar i to bi trebalo videti kako je naše Ministarstvo unutrašnjih poslova to rešilo. Jer, koliko ja znam, u drugim zemljama naši dijakritici lete, mogu se zameniti sa ch, sh, ali to je već do onog ko nosi ime. Ja sam se odlučila za ošišanu latinicu jer je mnogo čitljivije nego sa silnim sh, ch u imenu i prezimenu, a i lakše mi je da kažem svoje ime. Strane vlade zapisuju naša imena onako kako to njihov nosilac kaže. Barem je tako ovde u Španiji. Ne gine ti menjanje imena i prezimena ukoliko ona sadrže neko naše slovo.
Naravno da ćeš izgovarati sa J, jer međuvokalsko J je uprirodi srpskog, i grupe IA, IE, IU su neprirodne za jednog izvornog govornika srpskog. Zato su i takva pravila transkripcije, da se to J umeće u strana imena između I i A, I i E, I i U. Ovde je izgleda srž problema što Bolo misli da je to naše ime, a mi mislimo da nije. Jer, ako bi bilo naše, onda bi moralo da ostane isto. Imaš ljudi koji se zovu Mihailo i Mihajlo, Mia i Mija, Daniela i Andriana, i pošto im tako piše u krštenici, tako će se pisati bilo u latinici bilo u ćirilici, jer je lično ime lična stvar njegovog nosioca i ne potpada pod pravopisna pravila.
