Ne vidim šta fali Biku Koji Sedi. Naravno da je i te kako ukorenjeno kod nas u tom obliku od kako su se prvi puta pomenuli Indijanci u prevodu, ali još važnije od toga — gramatički je sasvim ispravno, nije uopšte nikakva igra rečima kako bi zvučalo „indijanski“ nego najnormalnija štokavska konstrukcija. (Tako kažemo i „čovek koji ne odustaje pobediće u igri [spram *neodustajući čovek]“, „student koji uči biće nagrađen [spram *učeći student]“, „žena koja trpi nije emancipovana žena [spram ?trpeća žena]“, „dete koje plače treba utešiti, a ne kažnjavati ga ponovo zato što plače [spram ?plačuće dete]“, „onaj koji ne misli nastrada [spram ?nemisleći]“ itd. itd., a ovih dana se na televiziji reklamira i jedna fabrika flaširane vode sloganom „voda koja diše [spram ?dišuća voda]“, zar ne?) Ti pridevi na -ći nisu baš česti niti su nam gramatički uvek „taman“ [namig], već su kao leksički slučajevi uglavnom ograničeni na poneke termine (stajaće vode) ili na jako knjiški jezik (noseća žena spram trudnica).