Veznici i prilozi

[Esquivalience]

     Imam pitanje.

     Popović u Stanojčić–Popović gramatici piše da je gde u mesnim zavisnim rečenicama prilog, a da je kad u vremenskim zavisnim veznik (to su tačke 505 i 506).
     Dakle, ako imamo rečenice:
          (a) Idem gde ja hoću;
     – i (b) Idem kad ja hoću;
     – po Popoviću je podvučena reč u prvoj rečenici prilog, a u drugoj veznik. Zašto? Zašto?

[J o e]

Ето тако.

Пада ми на памет само једно тривијално објашњење: да је иницијална позиција и доста већа фреквенција временских реченица учинила да граматичарима заличе на нпр. условне, које имају праве везнике. И још то што се редовно користе без корелатива, уобичајеног код месних реченица. Он ваљда нагласи то прилошко значење.

[Esquivalience]

Stevanović (u ovim rečenicama) naziva kad veznikom, a gde prilogom sa funkcijom veznika. Možda se Popović zbunio dok ga je prepisivao. U gramatici D. Klikovac za osnovnu školu iz 2010. je isto tako. U Normativnoj je malo nejasno, ali u principu se tretiraju isto (kao prilozi koji su vezničke reči). Kod Novakovića (ne znam što sam to uzeo) takođe su se tretirali isto (tamo kao prilozi).