to je bilo problem

[Nedda]

Nalazim u tekstu: To je bilo problem.

Zašto mi čini da ovo nije dobro? Šta je ovde subjekat, a šta objekat? Tj. imenski deo predikata?

[J o e]

Мени је најлогичније, ако не и једино логично, да се некој претходно поменутој ситуацији (то) приписује својство проблема. У том случају је прво субјекат, друго именски део предиката, а предикат се, наравно, слаже са субјектом: То је било проблем. Тако би се рекло и Представа је била проблем, Одржавање представе је било проблем и сл. С друге стране, у реченицама као Тај проблем је био одлична ствар; Тај проблем је био прекретница/откриће… – проблему се приписује неко друго својство и тада је он субјекат.

Ред речи ту није битан, он зависи од фокализације: Проблем је било [ФОКУС→] то што се представа није одржала; Проблем је била представа; Проблем је било одржавање представе.

[Nedda]

Da, pošto je TO srednjeg roda, onda i kongruira sa 3. licem, tj. bilo je, u perfektu.

Da li možeš da mi pojasniš, na primer, ovo: ako kažemo On je bio problem i Problem je bio on, ima li razlike u značenju ili je samo red reči  drugačiji? Subjekat je on, a imenski deo predikata problem?

Stalno nailazim na ovakve, pa i složenije primere i bude mi teško da odredim funkcije rečeničnih članova, tj. sumnjam šta je šta.

[J o e]

Da, pošto je TO srednjeg roda, onda i kongruira sa 3. licem, tj. bilo je, u perfektu.

Да, свакако је 3. лице, само је у перфекту битан и род, овде средњи.

Da li možeš da mi pojasniš, na primer, ovo: ako kažemo On je bio problem i Problem je bio on, ima li razlike u značenju ili je samo red reči  drugačiji? Subjekat je on, a imenski deo predikata problem?

Иста реченица, исто значење, различита „информативна актуелизација“.

Јест то мало закучасто. Треба се само питати шта се чему приписује. Од свих својстава које одређени појам може да има додељује му се један.