Velika latinična slova digrafi

[Соња]

POMORANĐžE – AKCIJA, PLETENI ĐžEMPERI, ČISTIMO OĐžAKE, их, то му дође нешто као пучко правописно правило.

У самоуслугама још донекле и могу да толеришем ствари типа суђзук, али…

Z = Ž ?  

На жалост, да.

Не знам, код мене се редовно, али редовно, Z, Ž и 7 прецртају и пишу као Z, Ž, 7, али још нисам наишао на „бисере“ којима је z заправо ж. Камоли да су се макар примакли високом образовању.

Немам шта да ти кажем. Reаd ’em & weep.

Неко рече да се 7 пише прецртано (не само код нас) због подсвесног људског презира и одбијања 7. заповести.  [osmeh2]

Aха. Може бити да је неко помен’о на В-у. Сећам се тога.

[Бруни]

Koleginica?

I ovo moje su studenti i studentkinje… 

Ali, biologije (mada, nije neki izgovor)… A NE srpskog jezika… 

Управо кретох да се допуним. Ови моји нису толико страшан случај. Ваљда.

Ma kakvi nisu. Strašni su, a studenti srpskog su nezamislivo strašni. To bi ti bilo kao da student matematike ne zna tablicu množenja… 

[Đorđe]

Svašta, meni je svako z uvek ƶ u rukopisu. Znači tvoja bi kolegica, Joe, svako moje z čitala kao /ž/.

[J o e]

Сасвим вероватно.

И ја сам у математици тако писао z, као слободни алограф, да бих га разликовао од 2, али ми је иначе лепше и једноставније без црте. Мислим да Немци пишу с цртом (од њих нам и долази назив цет за то слово). (Проверио сам, они тако пишу.)

[Đorđe]

Iskreno, i nisam baš obraćao pažnju kod ljudi na rukopise slova z i ž, ali čini mi se da se ona obično i pišu s crtom. Ja mislim da je to bez crte anglosaksonski fazon — kod nas i u ostatku kontinentalne Evrope (verovatno, valjda, njemačka pismenost i jeste tu uvek bila najprestižnija) sedmice i slovo z pišu se sa crtom, ali tamo u Velikoj Britaniji i u Americi, međutim, bez crte.

Ne znam, — to je sad već stvar navike, naravno — ali meni bi rukopisno z bez crte izgledalo stvarno nekako kuso. Kao i sedmica bez crte. [osmeh] Ili mi prva asocijacija ne bi bila na rukopis, nego na kompjuter. Kao, recimo, četvorka sa spojenim vrhom umesto one rukopisne sa razdvojenim — što sam, već, čak i video kod nekoliko ljudi, da tako pišu četvorku! [namig]

[Бруни]

Ja znam za sedam i za z sa crtom (ja pišem sedam s crtom uvek, ne pitajte me zašto, nemam pojma), ali nikad do sad nisam čula da to z sa crtom neko čita kao ž… E, to mi je totalno smešno.

[Belopoljanski]

ja pišem sedam s crtom uvek, ne pitajte me zašto, nemam pojma

Па, због 7. заповести. Та се увек прецрта.

У математици је z увек прецртано, ƶ, и чита се углавном „цет“, некада и „зе“. Са таквим записивањем се срећемо већ од основне школе и стварно ми је чудно и до сада никад нисам срео некога да под ƶ подразумева Ж, јер се углавном и Ж пише као ž.

Да, Ђорђе, и оно за 4 си се добро сетио. Има ли још примера увреженог писања које се разликује од оног које се учи у школи? На пример, мало штампано ћилично „б“ нико не пише тако, већ као „Б“, врхови слова Д и Л се често пишу једнако као код А, на пример ако особа пише А са оштрим врхом, тако ће писати и Д и Л, а ако Д и Л пише са заобљеним врхом (налик на П само без оштрих углова), онда ће и А писати налик на П.

[Бруни]

Ja sam spojenu četvorku videla uglavnom kod osoba koje su učile tehničko pisanje… Moj otac, npr. ima izuzetno lep rukopis, a kad piše štampanim slovima, zaista ih štampa, sva su ista, jasna velika, iako se vidi da su ispisana, i četvorka uvek ima spojene vrhove, kao i D - vrh mu nije kockica nego šiljast.  L i LJ takođe…

[J o e]

У математици је z увек прецртано, ƶ, и чита се углавном „цет“, некада и „зе“. Са таквим записивањем се срећемо већ од основне школе и стварно ми је чудно и до сада никад нисам срео некога да под ƶ подразумева Ж, јер се углавном и Ж пише као ž.

Не бих се сложио за ово „увек”, то је просто обичај, не правило. Нама је професорка (математике) дозвољавала да пишемо како хоћемо, само да се зна шта је 2 а шта z.

Има ли још примера увреженог писања које се разликује од оног које се учи у школи? На пример, мало штампано ћилично „б“ нико не пише тако, већ као „Б“, врхови слова Д и Л се често пишу једнако као код А, на пример ако особа пише А са оштрим врхом, тако ће писати и Д и Л, а ако Д и Л пише са заобљеним врхом (налик на П само без оштрих углова), онда ће и А писати налик на П.

Не бих се сложио за ово Б. Данас ретко ко уопште пише малим штампаним словима. А ко пише, он обично разликује шта је мало а шта велико (мада сам — истина — виђао и мешано, али по изузетку). По твоме испаде да сви пишу БеБа.

Ја Д, Л и А пишем баш као што изгледају у овом фонту, али си ме заинтригирао па ћу проверити како пишу људи око мене.

[Belopoljanski]

Добро, оно „увек“ је била  паушална оцена. Наравно, не категорички увек, али упечатљиво често. То сам мишљење формирао јер сам током основног и средњег школовања променио неколико наставника/професора математике, а имао сам и такав сплет околности да сам пратио предавања и вежбе неколико математичких предмета на неколико различитих факултета и свугде сам видео то прецртано z.

У вези са штампаним словима сам мислио ово:



Овако ја пишем штампано ћирилицом и, да, ту сам се управо сетио и разлике у писању малог а. Не рачунам овде људе који пишу штампано искључиво великим словима. Углавном су мала слова само минијатуре великих. Изузетак су а, е, ф, ј, ђ, ћ, р, у код неких и ж, з. Ретко код кога (заправо, ни код кога) нисам видео да мала слова а и б пише овако, него је мало а налик на писано, а мало б је минијатура великог. Мало ф је обично са изражено дужом централном цртом, код ћ и ђ је цртица спуштена, а ј, р, у су продужени надоле, где ј има и тачку.

Што се тиче врхова слова, мислио сам на ово на цртежу. Хоћу да кажем, то је моје лично опажање, није правило – углавном они који врх слова А пишу „зашиљено“ као на фонту, то чине и са Д, често и Л и Љ, док они који Д и Л пишу слично као по фонту (мало „заобљеније“), то имају обичај да чине и са А.

[Đorđe]

ja pišem sedam s crtom uvek, ne pitajte me zašto, nemam pojma

Па, због 7. заповести. Та се увек прецрта.

A koja je sedma zapovijed?

[Соња]

Ваљда она са прељубом, морала бих да проверим.

[Stoundar]

Evo, ja sam pogledao:

http://adventisti.info/biblija/glava.php?gid=70&prijevod=sve

[Đorđe]

Aha, ako sam dobro prebrojao, jest ta s preljubom. Pa dobro, zanimljiv fazon. Sviđa mi se. [osmeh]

[Зоран Ђорђевић]

Апропо прецртане седмице.
Данас сам добио мејлом причу о настанку арапских бројевима, са све презентацијом коју не могу да шаљем овде. Своди се на то да графички изглед броја има онолико углова колико одговара броју. Ево извода:

You have to admire the intelligence of a person or people that created something so simple and perfect that it has lasted for
thousands and thousands of years and will probably never change?

When the presentation gets to the number "seven" you will notice that  the 7 has a line through the middle of it.  That was the way the Arabic  7 was originally written, and in Europe and certain other areas they still
write the 7 that way.  Also, in the military, they commonly write it that way.
The nine has a kind of curly tail on it that has been reduced, for the most part nowadays, to a simple curve, but the logic involved still applies.

Ако неког баш интересује нека ми каже на коју адресу да му пошаљем све.