Пише у Правопису да се "свети" у именима светаца пише увек великим јер се сматра неодвојивим делом имена. Дакле, битан моменат је "неодвојиви део имена" а не писање великим словом именице "свети" без икаквог критеријума. Писала бих Свето вазнесење господње ако је у питању световни текст и име неке грађевине, свето вазнесење господње као појам у световном тексту (мада, да будем искрена, не верујем да би се у једном световном тексту користила баш ова синтагма за тај догађај, зато што је врло карактеристична за црквени, али не и за световни језик), можда и великим, према именовању историјских догађаја, а у црквеном тексту, наравно, Свето Вазнесење Господње.
ПС: Не можете узимати као опште примере текстове са сајта Православље. Они могу да послуже као одличан водич за црквене текстове, али не и за световне.
